РАКИЈЕ ИЗ АПАТИНА ОСВАЈАЈУ ЗЛАТА

APATIN DRUŠTVO VESTI

МАШИНСКИ ИНЖЕЊЕР ПЕРО ХОРТИ ИЗ АПАТИНА ПЕКАО РАКИЈУ ИЗ ХОБИЈА, ДАНАС ЈЕ НЕ МОЖЕ ДОВОЉНО ПРОИЗВЕСТИ КОЛИКА ЈЕ ПОТРАЖЊА

Ракија, посебно шљивовица, спада у традиционално национално пиће у Србији. Сваки домаћин, ако је у могућности, воли да се похвали својим умећем печења ракије. Апатинац Перо Хорти определио се за савремен, уместо традиционаланог, начина производње овог пића, а за то има и свој разлог.

– Пре неколико година, сматрајући да производим добру ракију, однео сам је на оцењивање и нашао се у чуду. Прилично је лоше оцењена. Следеће године се десило исто. То ме је подстакло на размишљање и натерало да нешто мењам у производњи. Требало ми је времена да код нас пронађем адекватну литературу. Оно што сам пронашао било је скупо и нејасно написано за онога ко се први пут сусреће с том темом. Све што сам научио нашао сам на форуму „Све о вину“ где су у поглављу „Јака алкохолна пића“ обрађени сви аспекти производње ракије, од почетне фазе, одабира воћа, до формирања ракије као пића. Морам да поменем човека који се оглашава као Бистрица Гебер, кога сматрам једним од највећих стручњака теоретичара и практичара на просторима бивше Југославије – колико ми је познато производи врхунске ракије. Сасвим сигурно је и најнесебичнији јер дели своје искуство и знање. Топло препоручујем и фејсбук групу „Ракије и ракијаши“ на којој ће велики број чланова понудити саветодавну помоћ, рекао је Перо Хорти.

СПРЕМАН ДА ПОДЕЛИ ИСКУСТВО И ЗНАЊЕ

Наш суграђанин је спреман поделити своје знање и препоручити свима који се желе бавити ракијом да то раде на прави начин, јер ће тиме обезбедити квалитет свог производа чиме су конкуретнији на тржишту, уколико желе производ за продају, али и ако само желе имати довољно за своје кућне потребе.

Нагласио је да основне смернице за производњу квалитетне ракије почињу од одабира воћа и да оно воће које не би ставили у уста не треба стављати у буре.

Седам тачака које препоручује су:

1. Воће треба да је у пуној зрелости. Потребно га је опрати, одстранити лишће и нечистоће и пробати га. Код јабучастог воћа одстранити петељке, а код коштуничавог коштице. Воће је потребно након тога самлети. Врло је важно да се буре напуни у току једног дана, а не да се допуњује данима.

2. Дуги корак је додавање пектолитичких ензима. Додају се распрскавањем по самлевеном воћу током пуњења бурета. Служе за отпуштање сока из воћа, његово бистрење и отпуштање арома.

3. Трећи корак је подешавање киселости која треба да буде на 3,0 до 3,2. То се ради разблаженом сумпорном киселином, у циљу спречавања развоја бактерија. Поступак је једноставан и траје 15 минута.

4. Додавање селекционих квасаца да би се ограничио утицај дивљих квасаца који се налазе у сваком воћу и правилно усмерио ток ферментације.

5. Додавање хране за квасце, да се не би успорио или пореметио процес врења. Све добро промешати и кљук је спреман за врење. Након тога бурад је потребно херметички затворити, ставити врањеве или извод црева у балон са водом и не отварати до завршетка врења 10 до 20 дана.

Хорти додаје да се у кљук не додају вода нити шећер.

6. Следећа фаза је дестилација која се  ради у два корака. Првом дестилацијом се добија „мека ракија“ јачине 25 до 32%. Њу је потребно препећи фракционом дестилацијом  уз одвајање првенца у количини од један одсто, затим се одвоји средња фракција јачине од 65 до 72% – у моменту резања јачина дестилата на „лули“ је око 45%.  Најбоље пробати. При дестилацији се мора водити рачуна о хигијени казана.

7. Следећа смерница је одлежавање и старење. Добијени дестилат се сипа у стаклене посуде и остави да мирује око три месеца уз повремено проветравање. Након три месеца почети с повременим разређивањем и свођењем на питку јачину која не би требала бити већа од 45%, оптимално 42-43%. На тој јачини долазе до изражаја мирис, укус и арома.

– Лично сам веома задовољан оваквим начином рада. У последње три године ракије су ми оцењене са три бронзане, шест сребрних и пет златних медаља. Скоро свака испечена ракија је добила солидне оцене, каже Перо Хорти и додаје да је једна група ракијаша на ракијади у Панчеву у новембру 2018. године постигла завидан успех, а ракију су произвели управо на овај начин. Оцењивачи су били професори др Нинослав Никићевић и Веле Тешевић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.