PRVA OSNOVNA ŠKOLA U APATINU 1750. GODINE- PRVI UČITELJ JOHAN ŠEFER

APATIN DRUŠTVO RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Osnovnoškolsko obrazovanje u Apatinu tokom 18.  i 19. veka

Već na početku komorske kolonizacije, preciznije 1750. godine, Apatin je dobio svoju prvu prosvetnu ustanovu, osnovnu Narodnu školu u kojoj je od iste godine, funkciju prvog prosvetnog radnika, vršio učitelj Johan Šefer (imao je godišnju platu od 20 guldena i dodatno dobijao još 45 merica mešovitog žita). Za potrebe Narodne škole sagrađena je zgrada od tvrdog materijala, u  glavnoj, Pivarskoj ulici,  a u okviru tadašnje urbane tačke Apatina, mesnog trga (preko puta crkve). U tom periodu školski program je pod strogom kontrolom crkvenih vlasti i imao je samo jedno odeljenje,  na nemačkom nastavnom  jeziku.

Na osnovu sačuvanih istorijskih podataka iz 1763. godine, saznajemo da je školu pohađao 171 učenik, a čiji se broj smanjivao tokom perioda intenzivnih poljoprivrednih radova na samo 30.

Pod uticajem racionalističkih ideja (Ratio Educationis) i težnje za opštim i kulturnim razvojem, u periodu 1774-1777. godina, došlo je do reforme školskog sistema i nastave, tako da škola potpada pod jači uticaj opštinskih vlasti, koje preuzimaju njeno finansiranje. Nastavnim programom bili su obuhvaćeni-veronauka, čitanje, pisanje i račun. Na osnovu matičnih školskih knjiga iz 1779. godine, može se konstatovati da se nastava odvijala samo tokom zimskog perioda (od 1. decembra, do oko polovine aprila), dok je raspust  trajao sedam i po meseci.

U analima osnovne Narodne škole ostao je zabeležen podatak da je ova prosvetna ustanova, 1799. godine, imala dva odelj [dropcap][/dropcap] [dropcap][/dropcap]enja i dva učitelja.

Zanimljiva je činjenica, da su tadašnji učitelji sticali kvalifikaciju neophodnu za obavljane prosvetne delatnosti,  slušanjem nastave kod nekog gradskog učitelja u trajanju od nekoliko meseci.

U prvoj polovini 19. veka, a naročito za vreme trajanja krunske provincije Srpske Vojvodine i Tamiškog Banata, preduzeto je niz organizacionih mera za kvalitativno poboljšanje školskog sistema, kao i za popravljanje materijalnog položaja učitelja. Tada se u Apatinu nastava odvijala u 5 odelenja (dečaci i devojčice prate nastavu odvojeno) sa 5 učitelja, a kao posledica opsežnih školskih reformi, nastavno osoblje je moralo završiti dvogodišnji učiteljski tečaj u Vršcu. Obavezno školovanje u osnovnim školama, za decu uzrasta od 6 do 12 godina, uvedeno je 1868. godine. Apatinski Mesni školski odbor je osnovan 1871. godine, tako da od tada  preuzima nadzor nad ovdašnjim školstvom. U periodu 1871-1887. godina, podignuta su dva nova školska objekta u centru i dva na periferiji Apatina.

Poslednja školska zgrada, građena 1790-1795. godine, koja se nalazila u ulici Dimitrija Tucovića (tadašnja ulica Sreskog načelnika-Stuhlrichter gasse) srušena je, sa okolnim školskim objektima, početkom 1980-ih, a na njenom mestu podignuta je sportska hala OŠ “Žarko Zrenjanin”.

Tokom ovog perioda, kao uobičajen pedagoškii metod, praktikovano je fizičko kažnjavanje učenika. Ovakva praksa bila je i od strane prosvetnih vlasti, učiteljskog  kadra, kao i roditelja, opšteprihvaćena i odobrena. Fizičko kažnjavanje se svodilo na udaranje prutom po dlanovima ili zadnjici, šamaranje, povlačenje za uši, čupanje za kosu i klečanje na kukuruznom zrnevlju u ćošku učionice. Takođe, postojala je i „magareća“ klupa, izdvojena od ostalih, u  zadnjem delu učionice  u kojoj bi za kaznu, određeno vreme sedeo neposlušni učenik. „Magareća“ klupa iz tog perioda, razlikovala se i po svojoj konstrukciji od ostalih klupa u prostoriji, pošto je bila napravljena za samo jednog učenika.

Piše-Tomislav Šimunović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.