ПРЕЗВИТЕР ЉУБИША ЧОВИЋ УПУТИО БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ

APATIN DRUŠTVO VESTI

На крају посног времена које је претходило празнику рођења Христовог, када су дани бивали све краћи а ноћи све дуже и светом овладавала хладноћа и магла, као да неко пали светиљку и позива нас да се загледамо у њену светлост довикујући: “Христос се рађа, славите! Христос са небеса, у сусрет му изађите! Христос на земљи, узносите се”!

Овим речима Божићног јутрења почиње радост празника са којом се ништа не може упоредити, радост од које смо се услед свакодневне јурњаве и журбе, услед свакодневних брига, окружени хиљадама речи, тутњавом разних догађаја удаљили, изгубивши за њу осећај. Нама се чинило да је тај бучни живот који некуд јури и који је сав обузет искључиво спољашњим, да је то наш једини стварни живот.

Дошли смо из далека, говоре тајанствени мудраци који су са истока дошли да се поклоне новорођеноме Христу. И ми смо исто тако позвани да се вратимо из даљине у којој се изгубио тај истински живот који смо некада у детињству тако јасно сећали. Живот испуњен чистотом, добром, љубављу. Изгубили смо га окружени злобом и умором, завишћу и равнодушношћу и наша душа зебе у тој леденој ноћи. А Божић нам говори: “Истински живот ипак постоји, јер изнад нас засија звезда која нас увек позива на светлост, на љубав, на славословље”. Позива нас да се удубимо у тишину савести и тамо, далеко од светског метежа сретнемо дете Божје, Исуса, које се и само родило изван градске вреве у пустињској тишини Витлејемске пећине, да би смо заједно са пастирима који су у простој верности налазили смисао свога живота, чули речи тријумфалне пеме: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља”!

Христос се роди, ваистину се роди!

Презвитер Љубиша Човић сабрат Светоапостолског храма, војни свештеник.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *