Фоторепортер Танјуга из Новог Сада, Јарослав Пап, изненада је преминуо у 65. години.
Пап је рођен у Лалићу, где је ишао у основну школу.
Средњу фотографску школу „Ђорђе Зличић” завршио је у Новом Саду. Фотографијом је професионално почео да се бави 1984. године, у редакцији новосадског „Дневника”, где је прошао пут од фоторепортера-приправника до уредника фотографије.
Од 2013. године радио је као фоторепортер и уредник фотографије у Новинској агенцији Танјуг, а од 2018. и у Радио-телевизији Војводине.
У изузетно богатој каријери је између осталог пратио и снимао преврат у Румунији крајем осамдесетих, ратна збивања у Источној Славонији, Барањи и западном Срему почетком деведесетих, као и НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године.
Преко 1.000 његових фотографија о тим догађајима емитовано је у земљи и иностранству, посредством најеминетнијих светских новинских агенција са којима је сарађивао, међу којима Асошијетед преса и Ројтерс.
Готово четири деценије је пратио и бележио и све друге догађаје, од локалних до међународних, попут сусрета светских лидера на Санктпетербуршком самиту 2017. године.
Ипак, његова прва и права фоторепортерска љубав била је снимање природе, пре свега у Војводини.
На стотине његових фотографија биљног и животињског света објављено је у најеминентнијим домаћим и страним магазинима посвећеним природи.
Имао је више од 60 самосталних изложби, а био је и оснивач Фотографског покрета „Фото лов” који окупља, пре свега, младе фотографе решене да, као и он, живе са природом и у природи, а не поред ње.
Током изузетно богате каријере, Јарослав Пап је добио низ престижних домаћих и међународних признања.
Поред осталих, то су Прва награда за фото-репортажу из Румуније о паду Николаја Чаушескуа („Дневник” 1990.), Прва награду за спортску фотографију године у Југославији (Танјуг, 1996), Друга награда за фото-репортажу „НАТО бомбардовање” (Прес центар Војске Југославије 1999.), Прва награда на конкурсу „Екологија” за фотографију тровање Тисе цијанидом („Дневник” 2001.).
Ту су и Прва награда за фотографију године у категорији „Природа” за „Кошутин скок” (Агенција Бета, 2006.), Награда „Фотографија године” за најдуховитију фотографију (Агенција Бета, 2008.), награде „Златна Ника” за фото-репортаже „Јутро, шума, рика” и „Поплаве на Дунаву 2013” (Фестивал новинарске репортаже ИНТЕРФЕР, 2012. и 2013.), Награда „Зелени лист” (Радио Београд и Покрет горана Војводине, 2014.), Фоторепортска награда поводом Дана Танјуга (2017), Награда „Златно перо” (Друштво новинара Војводине, 2017) и Прва награда за колекцију фотографија „Живот у Еврорегији Дунав-Криш-Мориш-Тиса” (2017).
Културни центар Војводине „Милош Црњански” издао му је 2020. године ексклузивну монографију „Војводина – четири годишња доба”, у којој је обухваћен раскошан и непоновљив опус великог мајстора, а равница коју је бескрајно волео представљена у свим њеним најлепшим и најраскошнијим нијансама, преноси Танјуг.
Иза Јарослава Папа су остали супруга Ксенија и син Андреј на којег је пренео љубав према објективу и који такође ради као фоторепорте
