U 102. GODINI ŽIVOTA PREMINULA SOKA KANTAR

APATIN DRUŠTVO VESTI

Soka Kantar, najstariji učesnik NOR-a u apatinskoj opštini, a ujedno najstariji član SUBNOR-a,  preminula je danas u 102. godini života.

Radio „Dunav“, u znak sećanja, prenosi Vam reportažu sa proslave 100. rođendana – 15. maja 2012. godine.

DOŽIVETI STOTU

Soka Kantar, najstariji učesnik NOR-a u apatinskoj opštini, a ujedno najstariji član SUBNOR-a, proslavila je stoti rođendan, a tim povodom posetili su je predsednik opštine dr Živorad Smiljanić i predstavnici Opštinske organizacije Saveza udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata.

Ovom lepom gestu, osim dr Smiljanića, prisustvovali su Stevo Drača, predsednik SUBNOR-a, Vesna Pavlović i Rade Medić, koji su stogodišnjakinji uručili rođendansku tortu i prigodne poklone.

BenQ Digital Camera

Ova organizacija, prema rečima njenog predsednika, posebnu pažnju posvećuje svojim najstarijim članovima.

– Kantar Soka učesnik je NOR-a od prvog dana, odnosno 1941. godine, i najstariji je učesnik Drugog svetskog rata iz naše opštine. Pripala nam je posebna čast da joj čestitamo vek života. Bila je i ostala veliki borac, prvenstveno čovek, pa je i zaslužila dugovečan život – rekao je Drača.

BenQ Digital Camera

Soka Kantar, devojački Bursać, rođena je 15. maja 1912. godine u Ličkoj Kaldrmi. Sa suprugom Jovom iz Sanskog Mosta, u ratnom vihoru 1941. godine, dobila je ćerku Smiljku. Kaže da nije bila sreće da proživi u sretnom i dugogodišnjem braku.

Muža su joj streljali Nemci kada je Smiljka imala svega sedam meseci, pa je tako ostala udovica posle nepunu godinu braka.

BenQ Digital Camera

Sa braćom je kolonizirana u Kolut, a nedugo potom u Apatin. Tu je radila u nekadašnjoj „Korpari“ i „Dunavu“, a potom otišla u penziju 1962. Priča da je ceo svoj život provela radeći, pa i teške ratarske poslove, kako bi podigla nejačko dete, ali da je najteže bilo pregurati ratne strahove.

Kao recept za dugovečnost savetuje optimizam, život sa što manje stresa, čovekoljublje, ali prevashodno upornost i rad, koji ju je, poučno ističe, održao u životu.

– Nikada nisam lagala, krala i činila zlodela. Sve sam poštovala i poštujem. Težak je bio život na selu, radim otkako znam za sebe. Neizmerna volja za životom, ljubav prema bližnjima, upornost i istrajnost održali su me u životu. Danas ne vidim, ne čujem, ali i dalje sam bistrog uma. Zato svima poručujem da se međusobno cene, pomažu i ulažu u budućnost svoje dece – poručuje stogodišnja starica.

Baki su svi dragi, ali pri spomenu imena unuke Jadranke, vaspitačice iz Subotice, zaigrao joj je osmeh na licu. Starica je donedavno sve sama radila po kući. Kako godine čine svoje, danas su joj pri ruci ćerka Smiljka i sinovka Rada Bursać.

Veselin Mašić

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.