Поводом обележавања 130 година од рођења Миодрага Борисављевића, апатинска библиотека, која носи његово име, организовала је књижевно вече под називом “Омаж Миодрагу Борисављевићу.
Овом догађају су присуствовали и његови потомци, унука Мира Павићевић, унук Владимир Борисављевић и праунук Борис Јовановић, а књижевно вече приређено у част уметнику отворила је Бранка Веин, некадашња директорка Народне библиотеке, цитатом
-„Свак прича своју причу по својој унутрашњој потреби, по мери својих наслеђених или стечених склоности и схватању и снази својих изражајних могућности, свак сноси моралну одговорност за оно што прича и сваког треба пустити да прича. Прича без обзира на тему не би требало да буде затрована мржњом, ни заглушена грмљавином убилачког оружја, него што је могуће више покретана љубављу и вођена ширином и ведрином слободног људског духа јер приповедач и његово дело не служе ничему, ако на један или други начин не служе човеку и човечности. 22. августа 1978. године поводом смрти Миодрага Борисављевића лист „Борба“ је штампао текст у коме је прецизно дефинисао њега и његово дело наводећи да Миодраг Борисаљевић припада категорији књижевника који су били подаље од дневне књижевне наметљивости који је живео у свом стваралачком забрану градећи своју питку прозу и преносећи своје богато искуство у топла и хумана казивања.“ Вечерас обележавамо 130 година од рођења Миодрага Борисављевића, десет година како ова библиотека носи његово име и Дан библиотеке од 1949. године како је основана, рекла је Бранка у уводном делу књижевне вечери.
Током књижевне вечери у част овог писца, који је пре свега био неко, ко је бескрајно волео људе и природу, присутни су разменили лепе мисли и сећања на „чика Милета“ како су га познати ословљавали.
За Миодрага Борисављевића кажу да је био мајстор ратних прича и прича о феноменима лова и риболова. Био је сведок многих ратних страдања и разарања. У Првом светском рату прешао је Албанију и борио се на Солунском фронту, а у Другом је учествовао са читавом породицом. Свој мир и уточиште је након ратних година пронашао у Апатину где је био дугогодишњи директор Рибарске централе, а како је за радио “Дунав“ рекла Мира Павићевић, њен деда и његова супруга Анђа су живели на Лавачу, од 1953. године прошлог века, када се писац доселио са породицом.
Унук Миодрага Борисављевића, Владимир Борисављевић је присутнима приказао документарни филм, односно запис о Борисављевићу под називом „Између два света“ и открио да је цела породица, односно потомци овог писца, уметнички настројена.
-У целој нашој фамилији од Миодрага па на даље увек се неко у генерацији бавио уметношћу, његова ћерка Вера је писала и сјајно слика, унук Војкан Борисављевић, сви га вероватно знате, унука Мира пише, ја сам радио филмове, праунуци сликају…
Унука Борисављевића Мира Павићевић, са присутнима је поделила своја најинтимнија сећања на свог деду, првенствено као човека и блиског члана породице, па тек онда као писца. Покушала је да пренесе нека сећања из перспективе једног детета.
Апатинска библиотека која носи назив овог великог човека и писца, свим присутним посетиоцима поклонила је по једно дело Миодрага Борисављевића, у чију част је одржан омаж.
