Анатолиј Казновскиј чврсто је одлучио да своје најбоље године проведе у Србији. Бивши Московљанин, термофизичар и кандидат техничких наука, данас је слободан и срећан пензионер.
Зашто баш Апатин?
Повукавши се из пословног живота, учврстио сам одлуку да променим услове и начин живота који би ми били најкомфорнији. Москва је буран град, одузима превише енергије и мало оставља за лични живот. Први пут смо супруга и ја посетили Србију 2021. године и одмах нам се допала ова земља због сунчане климе и пријатељских људи. Након што смо обишли многе земље, одлучили смо да се из великог мегаполиса преселимо у тихи српски град. Прошлог лета смо обишли целу Војводину, живећи по неколико дана у различитим местима. Апатин је у потпуности испунио наша очекивања о срећном животу. И нисмо погрешили!
Овде има све за живот – река, добродушни људи, чаробни заласци сунца. Одлична храна, врхунско пиво, прелепе жене. Шта још човеку треба за срећан живот?! Град је мали, али изузетно жив и енергичан. У осам ујутру сви се враћају са пијаце, многи старији људи возе бицикле и држе се у форми. Град је прилагођен за удобан живот. Апатин има одлично снабдевање, неколико супермаркета, и свеже разноврсне производе. Близу су и шума и здравствени центар, а можете и свратити до административног центра општине.
Какви су вам Срби?
Иако имају јужњачки темперамент, Срби су углавном стрпљиви, спремни да вас саслушају и помогну личним учешћем, саветом или препоруком доброг стручњака. Врло лако смо успоставили одличне односе са комшијама. Много сам слушао о чувеном „полако“, али ме је пријатно изненадило што је град пун вредних и тачних људи. Нисам имао никаквих проблема са том „познатом“ особином Срба. Осећа се љубав људи према свом граду, природи, као и њихова способност да уживају у животу и опуштају се.
Трудимо се да се укључимо у животне токове. Пратимо вести и најаве догађаја, и колико год можемо, не пропуштамо ниједан догађај – било да је изложба или рок концерт. То нам помаже да се боље прилагодимо, проширимо речник и круг пријатеља.
Сваке недеље откривамо нова занимљива места. Са супругом често путујемо колима, обилазимо разна места, читамо називе улица и тако учимо историју града, што је веома узбудљиво.
Да ли се дружите са сународницима?
Једна руска породица организује суботња окупљања у свом дому. То је за нас постала лепа традиција. Та дружења су нам веома корисна. Упознајемо људе који су овде дуже или су тек стигли, размењујемо вести, причамо о свакодневним питањима, пијемо ароматичан чај и увек се пуно смејемо. На неколико сати људи се одвајају од брига, послова и проблема, и усмеравају се на живо дружење. Делимо смешне анегдоте, савете о томе како се прилагодити, и учимо најнеопходније фразе за живот у Србији, попут „Кеса не треба!“
Та окупљања су као нека врста клуба „Шта? Где? Када?“: где пронаћи потребан уџбеник, где сашити хаљину, који документ вам треба. За свако питање нађе се одговор. Ова дружења су мешавина посете адвокату, столару и психотерапеуту.
Иначе, наши домаћини имају једног дивног и доброг пса. Он има невероватну исцелитељску моћ, подиже расположење свима који га помазе.
Који су проблеми са којима се сусрећете овде?
За сада ми је једини изазов језичка баријера, али активно радим на решавању тог проблема.
Пројекат „Руси и Украјинци у комшилуку – Наша нова реалност“ суфинансиран је од стране Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.
„Ставови изнети у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, који је доделио средства.“
