Kад се помере казаљке на часовнику један сат уназад, са три на два сата, у ноћи између суботе, 24. и недеље, 25. октобра, почиње зимско рачунање времена.
Дирекција за мере и драгоцене метале при Министарству привреде саопштила је да је пракса да се сваког последњег викенда у октобру помера сат уназад и прелази на зимско рачунање времена.
Ово питање је регулисано законом у већини европских земаља и у Србији.
Летње рачунање времена у бившој Југославији уведено је 27. марта 1983. године.
Цела идеја о увођењу промене времена заснована је на астрономској околности да у јануару сунце излази око 8 сати, а залази око 16, док у јулу када је дан знатно дужи сунце излази пре 5 а залази после 21 сат.
Будући да људи своје активности сваког дана започињу у исто време током целе године око 7 сати, средином лета се губи на тај начин два сата дневног светла.
Данас на свету 110 од 192 државе користи такозвано летње рачунање времена.
Не користи се у Јапану, Kини, јужној Kореји и широм афричког континента где ова мера никад није успела. У већем делу света овај договор се сматра згодним начином да се у летњим месецима дневна светлост дуже задржи.
Заговорници ове одлуке тврде да је укидање летњег и зимског рачунања времена корисно за уштеду енергије, док противници тврде супротно
Европски парламент је 4. марта 2019. године изгласао да се укида померање сата од 2021. године, па ће тако све земље ЕУ морати да одаберу летње или зимско рачунање времена.
Предложено је да измена времена последње недеље у марту 2021. године треба да буде и последња за земље ЕУ које се одлуче за летње рачунање времена.
