Class Brecklinghaus, 29-годишњи електроинжeњер из Франкфурта узео је годину дана слободно у немачким железницама, како би препешачио пут од Франкфурта до Истанбула. На тој рути, Kлас је прошао кроз немачки Регензбург, Пасау, Линц и Беч у Аустрији, пешачио је кроз суседну Словачку и њен главни град Братиславу, кроз мађарску престоницу Будимпешту, даље га је пут водио према Баји до границе са Србијом и Бачког Брега где је ушао у нашу земљу.
У Апатин је стигао јутрос, где се, како каже, намерава задржати до суботе. Kаже да су Апатинци веома љубазни, пробао је апатинско пиво, домаћу ракију а за вечеру му се већ спрема паприкаш добродошлице.
На пут је кренуо са колицима, на два точка у којима се налази шатор, телефон, четкица за зубе и минимум гардеробе. Дневно прелази од 30 до 40 километара, а једночасовну паузу прави тачно у подне након чега пешачење наставља до сумрака, када поставља шатор у којем проводи ноћ.
-На пут сам кренуо другог јуна. Испратила ме је породица, мајка, отац и млађи брат и сестра каже Kлас. Према његовим речима иако забринути, његови најближи га подржавају у овом несвакидашњем подухвату. Иста је ситуација и са колегама на послу, у немачкој железници (Deutsche Bahn) где је узео годину дана слободно како би реализовао своју замисао.
Пут сам планирао више од 6 месеци. Разговарао сам са људима који пешаче у слободно време, а најбољи савет ми је дао продавац ципела, код којег сам купио обућу за ову пустоловину. И он је имао сличних пустоловина, а и корисних савета. Томе сведоче и ципеле на мојим ногама, које су за сада издржале пешачење, прича у шали Kлас.
За путовање користи бициклистичке стазе уз Дунав, а до Апатина је у два ипо месеца превалио више од 1450 километара. На путу се како каже сусретао са разним људима. Само су му у Немачкој и овде у Србији возачи нудили помћ јер су мислили да је имао незгоду са бициклом, и да због тога пешачи. Kлас прича о згоди са мађарским саобраћајцима који су га легитимисали. -Питали су ме, зашто ходам, одакле долазим и где сам кренуо?. -Након што сам им објаснио да пешачим од Франкфурта до Истанбула и да немам неки посебан разлог, само су се насмејали након чега су ми понудили сваку помоћ прича Kлас.
Иако на путу пробава локалне специјалитете и пића, Kлас највише конзумира воће и поврће. Kолико је напоран овакав подвиг потврђује и каиш на његовим панталонама који је од почетка авантуре добио неколико нових рупа.
На путу води белешке, својеврсни дневник који након пустоловине намерава и да објави. Kад год има прилику и приступ интернету контактира породицу и пријатеље, којима редовно шаље фотографије и поруке. После Апатина, планира посетити Нови Сад и Београда након чега ће одлучити да ли ће пут Истанбула кренути кроз Македонију или ће пустоловину наставити преко Румуније и Бугарске. Овај одважни Немац каже да га до Истанбула очекује још 1000 километара и три месеца пешачења. Повратак у Немачку планира аутостопом, авионом или возом. О томе ће накнадно одлучити, за сада наставља пут пешице. Срећно Kлас!
