Ратни ветерани, бивши војници и патриоте из Апатина окупили су протеклог викенда на језеру Арка како би оживели сећање на своје борбене дане и изградили бољу будућност за све оне који су служили Србији током ратова од 1991. до 1999. године. Иницијатор овог окупљања је Предраг Пеђа Мандић, учесник рата 1999. године, бивши припадник херојске 549 МБ и представник новоформираног “Удружења апатинских бораца”.
Чланови регистровних удружења са територије општине Апатин, укључујући припаднике 72. бригаде за специјалне операције, 549. моторизоване бригаде “Нема назад – иза је Србија”, удружење резервних војних старешина, пензионисана војна лица, као и чланове четничког покрета и Патриотског фронта, окупили су се да размене приче, искуства и планове за будућност, али и да се опробају у припреми “гулаша”.
„Наш циљ је да се сваке године окупљамо 15. септембра, на датум пробоја Солунског фронта, и да овај дан постане део наше традиције,“ каже Мандић. „Идеја је да се сва удружења окупе и сарађују, да се боре за права ветерана, не само на општинском нивоу већ и на државном. Овај догађај је корак ка томе.“
Мандић је нагласио потребу за повезивањем ветерана како би осигурали бољи статус и права. Планирају се редовни радни састанци и формирање актива који ће деловати унутар будуће кровне Асоцијације. „Много је бораца који још нису свесни својих права и потреба да се региструју и остварују бенефиције које им припадају,“ додао је Мандић, уз апел ветеранима да се обрате војном одсеку општине за чланство и потребне документе.
„Велики проценат бораца треба помоћ – од огревног дрвета до основних потреба као што су плаћање рачуна за струју и воду,“ истиче Мандић, осврћући се на тешку ситуацију са којом се поједини ветерани суочавају. Међутим, додаје и да се ситуација полако мења на боље. “Актуелни државни врх ради на измени закона који ће омогућити боље услове за борце”.
Уз смех и шалу окупљених ветерана, јасно је да је дух солидарности и одлучности и даље снажан. „Нема назад – иза је Србија,“ поручио је Мандић, са поносом истичући заједништво које их и даље повезује, чак и деценијама након што су скинули униформе.
