Visoka stopa nezaposlenosti, jedan je od najvećih problema našeg društva. Zbog čega je to tako? Odgovora na ovo pitanje bilo bi beskonačno mnogo.
Goruće teme kada se spomene posao i zapošljavanje ljudi, jesu upravo one u kojima akcenat nije na zapošljavanju nego na beleženju sve većeg broja odlaska ljudi iz naše zemlje – što mladih, što starih.
Razlozi odlazaka su različiti, ali zabrinjava podatak koji je objavila agencija o pitanjima stanovništva da će do 2050.godine Srbiju napustiti skoro milion radnosposobnih ljudi .
U časopisu za političku teoriju i društvena istraživanja stoji da nezaposlenost u Srbiji nije samo nezaposlenost mladih, danas se u strukturi nezaposlenih nalazi čitav niz podkategorija. Mladi, ali i osobe srednje dobi, kao i oni kojima nedostaje nekoliko godina do penzije, i neobrazovani, ali i magistri i doktori nauka, tu su diplomirani profesori društvenih i humanističkih nauka, ali i matematičari, fizičari i hemičari itd.
Veoma zbunjuje činjenica da je na sajtovima za oglašavanje sve više ponuda za različite poslove, od honorarnih- „studentskih“ poslova do onih za koje su potrebne najviše kvalifikacije i iskustvo i do nekoliko godina. Sve je veća potražnja za radnom snagom, a u isto vreme sve više nezaposlenih ili onih koji tragaju za poslom godinama.
Prema podacima nacionalne službe za zapošljavanje, najbrže do posla dolaze diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, elektrotehnike, računarstva, elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama. Sreću da u nešto kraćem roku nađu posao imaju i lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi i ginekolozi…), diplomirani farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije – računovođe. Za stanovništvo ovih profesija reklo bi se „nema zime“, čak ih je i manjak jer uglavnom odlaze iz zemlje zbog boljih uslova rada.
Zainteresovanost ljudi koji traže zaposlenje za prihvatanje konkretnog posla, pre svega zavisi od uslova koje ponudi poslodavac. Nezaposleni nisu zainteresovani za teške fizičke poslove u poljoprivredi, rudarstvu i građevinarstvu a upravo je najviše ponuda na takvim pozicijama. Češće se odbijaju i poslovi terenske prodaje (agenti osiguranja, trgovački zastupnici). Jedan od razloga je i plaćanje na procenat uz veoma mali ili nepostojeći fiksni deo. Nezaposleni odbijaju posao i zbog ponuđenih loših uslova (plata ispod prosečne ili „minimalac“, uslovi rada ispod standarda za zanimanje, neplaćen prekovremeni rad i sl.) ili poslove bez preciziranog radnog vremena. Izbegavaju se i poslovi kod poslodavaca koji očekuju da lice obavlja više različitih poslova po sistemu „čovek za sve”. Istraživanja nacionalne službe za zapošljavanje su pokazala da je visina mesečne zarade jedan od glavnih kriterijuma za izbor posla. One koji traže posao najviše zanimaju poslovi koji su vezani za jedno mesto (administrativni, finansije), rad u trgovini (od nekretnina do prehrambenih proizvoda) ili u ugostiteljstvu.
Direktor jedne kompanije u privatnom vlasništvu ističe kako veoma teško pronalazi radnike koji su zainteresovani za rad na terenu bez da prethodno striktno preciziranih uslova rada.
– Osobe koji dođu na razgovor za posao interesuju uslovi rada ali i plata, kao i da li postoji mogućnost za plaćanjem prekovremenih sati. Ono što ih pored toga najviše zanima je da li će imati „olakšice“ u vidu firminog vozila ili plaćenih putnih troškova. Retko se dešava da neko dođe da radi iz razloga jer mu zaista treba posao, bez da pita za platu ili broj radnih sati u toku nedelje – rekao je direktor ovog privatnog preduzeća.
Tekstove u različitim medijima na temu : „ posla ima, ali nema ko da ga radi“ prate većinom negativni komentari. Na sajtovima koji nude poslovne ponude, oglasa je sve više. Ono što je glavni problem tih oglasa/konkursa prema mišljenjima ljudi koji konkurišu je taj što su uglavnom samo pokriće za nameštaljke članova porodice ili nekog poznanika.
– Konkursi su često isključivo on-line, sa veoma malo informacija o zadacima zaposlenog na budućoj poziciji, koji se uglavnom završavaju bez ikakve povratne informacije onima koji konkurišu – kaže Nikola Paunović, diplomirani ekonomista bez posla, koji dodaje:
– Radio sam na više mesta, ali svaki put bih dao otkaz kada vidim da poslodavac krši dogovor. Uglavnom kažu na razgovoru jedno, a onda kada krenem sa radom sve se promeni. Trenutno sam u procesu traženja posla, konkurisanja i slanja svoje biografije. Ono što bih preporučio poslodavcima koji se oglašavaju na raznim sajtovima je da odgovaraju na sve podnete prijave za posao. Ljudima znači povratna informacija, ma kakva ona bila. Pri tom, kada kažem povratna informacija ne mislim na automatske „nameštene“ odgovore, nego da zaista nađu malo vremena i odgovore šta zaista misle o kandidatu ili ukažu na ono što ih je odbilo u njihovom CV-u.- zaključuje Nikola.
Kao odgovor na pitanje: kako pronaći posao u Srbiji? Specijalista za internet, Istok Pavlović piše:
-Nemojte tražiti posao. Stvorite ga samom sebi. Ja nikada u životu nisam tražio posao, od srednje škole do danas. Uvek sam ga stvarao. Prilike su svuda oko vas. Gledajte društvene mreže, čitajte puno i shvatićete šta bi bilo isplativo da radite. Uz pomoć targetiranog reklamiranja na društvenim mrežama možete za jako malo ulaganja doći do ljudi koji će kupiti ono što nudite. Počnite na primer, organizaciju venčanja. Uradite prvi posao besplatno, napravite prelepe video snimke sa tog venčanja, iznajmite drona. Od tih snimaka napravite kratku video reklamu za Fejsbuk. Targetirajte ljude koji su se verili u poslednjih godinu dana u vašem gradu i okolini, i pustite im tu reklamu. Ima na hiljade poslova koje možete raditi, poenta je samo da ne provodite vreme u blejanju na Fejsu i bescilijnom ispijanju kafe. Prekinite da gledate ko vam je lajkovao sliku i da se bavite životima drugih ljudi – bavite se isključivo svojim životom, pametno gurajte svoju ideju i imaćete najbolji posao na svetu- napisao je Pavlović za blog finansijski snowboard.
Interenet nudi mnoštvo blogova sa tekstovima blogera koji nude „pomoć“ u kreiranju CV-ja, motivacionih pisama, ideja za pokretanje sopstvenih poslova sa primerima iz prakse.
Nakon svega, i dalje se postavlja pitanje ima li posla u Srbiji? Odgovora sigurno ima mnoštvo i različitih, radi se samo o tome šta je ono što zaista ljudi žele, očekuju i traže kada je posao u pitanju, kao i da li se trude dovoljno kako bi stigli do svog cilja, ukoliko ga uopšte i imaju.
