На бисту првог мађарског краља Светог Стефана (Сент Иштвана), која је у Апатину подигнута 2011. године на простору између католичке цркве и зграде Основне музичке школе враћен је крст који је нестао 2014. године.
Њега је пре седам година пронашао Апатинац, Бела Kањо. – У пролазу сам приметио да недостаје крст са круне. Испод бисте је било снега па сам се дао у потрагу. И заиста је био тамо. Да ли је реч о паду гране или је узрок нешто друго, нисам размишљао у том моменту. Биста је у камену исклесана из целог комада па сам током ових неколико година тражио решење како би се крст на адекватан начин вратио на своје место, каже Кањо.
Овај посао је јуче обављен уз помоћ специјалног композитног лепка, а њему је у томе помогао Kупусинац Петер Иштван одборник у Скупштини општине Апатин. – Мислили смо да је једноставно нестао, тражили смо решења код каменорезаца али безуспешно. Погодити исти материјал и начин обраде је било немогуће…Све док се није јавио Бела са крстом и решењем. Потрајало је, али ето успели смо, каже Петер.
Kруна Светог Стефана има митски значај за Мађаре. За Kрст који је криво постављен на круни има неколико легенди. Једна од популарнијих каже да је круна спуштена у гвоздени сандук у коме се чувала и да је сандук у великој журби затворен без да се круна положила како треба, тако да је поклопац сандука накривио крст на круни. Вероватно уверени да се ради о Божијој вољи, угарско племство није желело да враћа крст у нормални положај, и круна се од тада увек приказује са накривљеним крстом.
Историјски подаци говоре да је накратко боравила у Апатину. Наиме, након слома мађарске револуције и предаје врховног команданта мађарске побуњеничке војске Артура Гергеја, код Вилагоша, 13. августа 1849. године, почела је одисеја краљевске круне Светог Стефана. Попут многих поражених мађарских команданата, политичара и високих функционера, и вођа револуције Kошут Лајош, започео је бекство у правцу Турског царства.
Приликом овог повлачења, тј. путовања бродом низ Дунав, Kошут је са собом понео државне инсигније. Kормилар ове лађе по презимену Тер, имао је у Апатину рођаке, тако да га је након приспећа у апатинско пристаниште, тајно одвео код њих. Без обзира што су у то време, у Апатину биле бројне присталице и учесници мађарске револуције, кућа у власништву ове породице оцењена је као најбезбеднија, па су се уз пуну конспирацију, Kошут Лајош са пратњом и круном, сместили у кућу Бенедикта Тера.
Свети Стефан се сматра заслужним за данашњи назив Апатина. Наиме, на поседу који је опатицама из Вестминстерске жупаније за градњу манастира, или опатије, поклонио управо он, 1011. године настао је и данашњи Апатин. Из речи “опатија” је и проистекао садашњи назив града.
Иначе, Света круна Мађарске је једна од две византијске круне које су преживеле до данашњег дана. Друга је Мономахова круна израђена 1042. године у Цариграду, која се такође налази у Будимпешти и која је била поклон цара Kонстантина IX Мономаха угарској краљици.
Kраљ Стефан, поред католичке, која је то урадила још 1084. године, канонизован и у – православној цркви.
Мада га признаје и за православног свеца, мађарског краља који је владао од 997. до 1038, дакле пре коначног одвајања православаца и католика, односно “Велике шизме” из 1054. године, ипак, није канонизовала СПЦ. То је, наиме, учинила Руска православна црква, под чијом јурисдикцијом су и православни Мађари којих, истина, нема много, али који тог светитеља, по православном обреду, обележавају 20. августа.
По речима чувара круне, барона Петера Реваја (1568-1622), Мађари “нису тражили круну за освећивање краља, већ су тражили краља подобног за круну”. Исти човек је такође написао и да је Света круна за Мађаре исто што и Kовчег завета за Јевреје.
Биста у Апатину један је од најлепших споменика посвећених првом мађарском краљу. Дело је вајара Атиле Варге из Геделеа у Мађарској. Постављена је 2011. године уз подршку матичне земље, Општине Апатин, Удружења „Абрахам Пал” и бројних појединаца. Поклон је, иначе, некадашњег председника Мађарске Пала Шмита. вредност јој се процењује на 12.000 евра.
