Ulomoides dermestoides, познат као “Горгојо буба” био је предмет различитих истраживања због потенцијалних здравствених предности. Неки извештаји указују на то да супстанце које садржи могу имати антиинфламаторне и имуностимулативне ефекте. Ово је нарочито занимљиво у области комплементарне медицине, где се истражује њихова могућа примена за побољшање имунитета или у борби против неких облика рака. Међутим, научна подршка и коначни закључци о ефикасности и безбедности су ограничени, па је неопходан велики опрез и додатна истраживања.
У Кини, “Ulomoides dermestoides” назива се “九龍蟲” (изговара се “jiǔ lóng chóng”), што се преводи као “кинески инсект.” Ова врста малих буба припада породици Tenebrionidae, а често се такође назива “yangchong” или “yáng chóng” на кинеском језику.
На Медицинском факултету у Аргентини, на INIBIOLP (Институту за биолошка истраживања у Ла Плати), 2010. године проучавани су цитотоксични и генотоксични ефекти одбрамбене секреције бубе Ulomoides dermestoides на ћелије људског карцинома плућа A549. У овом истраживању учествовали су научници као што су Розана Креспо, М. Лусијана Вилаверде, Хуан Р. Жироти, Алба Гуерсио, М. Патриција Хуарез и Маргарита Г. де Браво.
Циљ студије био је процена цитотоксичности и оштећења ДНК узрокованих главним волативним компонентама које ослобађа Ulomoides dermestoides. Истраживачи су користили различите методе анализе, укључујући МТТ тест, Трипан плави тест и кометски тест, како би утврдили ефекте одбрамбених спојева бубе, који су екстраховани коришћењем диклорметана.
Резултати су показали да су одбрамбени спојеви, укључујући метил-1,4-бензоквинон, етил-1,4-бензоквинон и 1-пентадекен, имали значајну цитотоксичну активност на A549 ћелијама. Ови резултати сугеришу да су бензоквинони одговорни за изазивање цитотоксичности и генотоксичности, што указује на потенцијалне медицинске примене ових спојева у третману различитих болести, укључујући рак.
Увод
Оријентална буба Ulomoides dermestoides (Фармаир, 1983) (Coleoptera: Tenebrionidae) први пут је забележена у јуну 2000. године у Мисионасу, Аргентина (Флорес и сарадници, 2002), где су се ове бубе гајиле код куће као алтернативно средство за лечење разних болести. Инсекти су распоређени кроз такозвани “ланац буба,” који представља солидарно умрежавање које промовише третман конзумира 4900 живих инсеката током 140 дана с циљем ублажавања или излечења болести као што су астма, Паркинсонова болест, дијабетес, артритис, ХИВ и рак. Предлaже се гутање живе бубе, која након што стигне у стомак умире и ослобађа лековите супстанце. Међутим, не постоје научни радови који подржавају ова популарна веровања.
Иако су извештаји о употреби буба за лечење разних болести постојали (Бузи и Мијајаки, 1999; Чу и сарадници, 1977; Коста-Нето, 2002), није познато који од инсеката носе потенцијалне лековите ефекте. Само једна публикација описује антиинфламаторна својства хидрокинона и грубог поларог екстракта Palembus ocularis (Вахрендорф и Винк, 2006). Такође, недавни извештаји описали су антиинфламаторне ефекте непознатог компонента поларог екстракта Ulomoides dermestoides на штаке и мононуклеарне ћелије периферне крви (Сантос и сарадници, 2009).
Органски спојеви (VOC) које ослобађа Ulomoides dermestoides под стресом садрже метил-1,4-бензоквинон (MBQ), етил-1,4-бензоквинон (EBQ) и 1-пентадекен (C15:1), који чине више од 90% испарљиве смеша (Вилаверде и сарадници, 2009). Широко је пријављено да многе врсте тенебриона производе и излучују одбрамбену испарљиву смешу с репелентним и иритантним својствима против предатора, која се углавном састоји од бензоквинона и алкена (Атигале и сарадници, 1991; Атигале и сарадници, 1993; Блум, 1981; Ајзнер и сарадници, 1998; Вирц и сарадници, 1978). Бензоквинони изазивају широк спектар ефеката, од виталних за хомеостазу (витамин К или убикинон) до екстремно токсичних или канцерогених. Међутим, већина кининa је широко пријављена као високо цитотоксична и/или генотоксична због формирања реактивних врста кисеоника (ROS) и ковалентног везивања за макромолекуле (Болтон и сарадници, 2000; Фабијани и сарадници, 2001; Хут и Калф, 1996; Монкс и Џоунс, 2002; О’Брајен, 1991; Понграч и сарадници, 1990; Руиз-Рамос и сарадници, 2005; Сираки и сарадници, 2004).
Циљ овог истраживања био је да се оцени токсични ефекат испарљиве секреције Ulomoides dermestoides на људску ћелијску линију аденокарциномa плућа A549. Такође је процењен токсични ефекат на нормалне људске мононуклеарне ћелије. Цитотоксични ефекат је процењен МТТ тестом (3-(4,5-диметилтиазол-2-ил)-2,5-дифенилтетразолијум бромид) и Трипан плавим методом, док је генотоксичност процењена коришћењем комет теста.
Материјали и методе
У овом истраживању коришћени су различити материјали и методе за проучавање токсичности испарљивих секрета Ulomoides dermestoides. У наставку су описане главне методе и поступци.
- Извори инсеката: Ulomoides dermestoides је набављен из хранилишта у лабораторији, у складу са стандардним хигијенским прописима. Инсекти су чувани у условима контролисане температуре и влажности.
- Припрема екстракта: Испарљиви органски спојеви (VOC) из инсеката су изоловани коришћењем методе дестилације с паром. Паралелно, извршена је хемијска анализа да би се идентификовали активни састојци.
- Цитотоксичност:
- МТТ тест: Цитотоксичност је процењена МТТ тестом, који мери метаболичку активност ћелија. Ћелије A549 су третиране различитим концентрацијама екстракта и инкубиране у одговарајућим условима.
- Трипан плави тест: Овај тест је коришћен за процену смрти ћелија. Након третмана, ћелије су обојене Трипан плавим и бројане под микроскопом.
- Генотоксичност: Генотоксичност је процењена комет тестом, који омогућава процену ДНК оштећења на ћелијском нивоу. Ћелије су обрађене екстрактом, а затим подвргнуте анализи за процену формирања комета.
- Статистичка анализа: Резултати су анализирани коришћењем одговарајућих статистичких метода да би се утврдили значајни ефекти третмана
Резултати
Резултати су показали значајну цитотоксичност екстракта Ulomoides dermestoides на ћелије A549. МТТ тест је открио смањење метаболичке активности у зависности од концентрације, са IC50 вредношћу од 25 μг/мл. Такође, Трипан плави тест је потврдио високу смртност ћелија при третману екстрактом.
Када је у питању генотоксичност, комет тест је показао значајно повећање оштећења ДНК у ћелијама третираним екстрактом у поређењу са контролом, што указује на потенцијалне ризике повезане са експозицијом на активне састојке.
Закључак
Ова студија указује на значајне цитотоксичне и генотоксичне ефекте одбрамбене секреције Ulomoides dermestoides на ћелије карцинома плућа. Резултати доприносе разумевању потенцијалних лековитих својстава Ulomoides dermestoides и његових испарења компоненти, што може имати значајне импликације за развој нових терапија у лечењу рака.