Nacionalna alijansa za ekonomski razvoj (NALED), uputila je preporuku da se kod lekara ide sa ličnom kartom, na kojoj bi bili svi zdravstveni podaci.
To je samo jedan od 100 predloga NALED-a za smanjenje birokratije i unapređenje efikasnosti države, predstavljenih u najnovijem 10. izdanju sive knjige. Ivan Radak iz NALED kaže da bi to uštedelo i vreme i novac potrebne za vađenje zdravstvene knjižice.
– Lične karte imaju čip na kojem mogu da se skladište podaci koji već postoje i na zdravstvenim knjižicama. Zašto to sve ne bismo umrežili i koristili jednu karticu umesto gomile različitih kartica o kojima treba voditi računa.
Osim toga, bezbednost je velika prednost jer ne mora svaka od tih institucija za koju imamo karticu posebno da brine o bezbednosti, već se o tome brine na jednom centralizovanom mestu – navodi Radak neke od prednosti njihovog predloga.
NALED je predložio i da se uvede registar odštetnih zahteva jer je primećeno da su neki iste povrede naplaćivali više puta u različitim opštinama.
– Utvrđeno je da je to uhodan sistem advokata i žrtava koji ozbiljno oštećuje budžete lokalnih samouprava jer one idu na nagodbu kako se ne bi stvarali dodatni troškovi suđenja i to tako prolazi. Na osnovu ovog registra bi se moglo videti koja se imena često pojavljuju sa odštetnim zahtevom – objašnjava Radak.
Kako ističe, najdalje u tom pogledu otišla je Estonija. Njihov elektronski identifikacioni dokument je multikartica koja objedinjuje različita dokumenta.
– To se kod njih zove e-ID i njima je to lična karta, vozačka dozvola, zdravstvena knjižica, služi im za logovanje za račun u banci, za glasanje, koje mogu obaviti elektronski, pregledanje svog medicinskog kartona, naručivanje elektronskih recepata za lekove… Bilo bi lepo da u budućnosti dostignemo taj nivo, a zdravstvene knjižice su početak – kaže Radak.
Mihailo Jovanović, direktor vladine kancelarije za IT i e-Upravu, kaže da je ovo dobra ideja koju bi trebalo razmotriti.
– To je interesantna zamisao. Inače, koncept digitalizacije, kako su to Vlada i premijerka Ana Brnabić postavili, zapravo je optimizacija, da ne pravimo sisteme koji međusobno ne mogu da komuniciraju. Bilo bi dobro da se u budućnosti, kada se stvore zakonski uslovi, sve to optimizuje. I zašto da se ograničimo na zdravstvenu knjižicu, zašto da nemamo i ličnu kartu i knjižicu i saobraćajnu u jednom – kaže Jovanović.
Od 100 preporuka NALED ministarstva su prošle godine realizovala svega devet, od kojih su tri delimično rešene.
