Протеклог петка је у апатинској галерији „Меандер“ отворена изложба уметника из Канаде Садка Хаџихасановића, под називом “Don’t Play with Guns” / “Звецкање оружјем”, коју чине цртежи на штампаном платну и серија од три анимирана филма.
Садко Хаџихасановић је дипломирао на Академији ликовних уметности у Сарајеву 1982. године, на одсеку за сликарство, у класи професора Миливоја Унковића. Постдипломске студије је завршио у класи професора Раденка Мишевића на факултету ликовних уметности у Београду 1984. године. Члан је и оснивач истакнуте ликовне групе Звоно од 1982 – 1992. године. Ликовна група „Звоно“ у начину доживљаја и представљања уметности креирала је потпуно другачији концепт, различит од тадашњих образаца.
Од 1993. Хаџихасановић живи и ради у Торонту, Канада.
Више о изложби и о овом уметнику окупљеним посетиоцима рекла је Историчар уметности и виши кустос Радмила Савчић, дугогодишњи кустос апатинске галерије „Меандер“ Апатин и уредник ликовног програма, у пензији, која је истакла да је прва изложба овог уметника у апатинској Галерији „Меандер“ одржана давне 1985. године, одмах следеће, Садко је у истој галерији одржао прву самосталну изложбу, а трећа је одржана већ 1988. године, где је Садко са својом ликовном групом „Звоно“ и још неким групама, међу њима и групом „Ирвин“, „Аутопсија“ и групом „Лајбах“… направио одличну изложбу на коју је Радмила Савчић изузетно поносна.
-Садка одавно знам, још од осамдесетих година, ове године су биле важне и веома значајне. То је последња декада бивше Југославије и он је крајем осамдесетих завршио академију у Сарајеву, а у Сарајеву је управо био тај неки епицентар уметности тих година. Пуне енергије, пуне младости и неких нових идеја, то су биле огромне слике, а како неки историчари и критичари воле и имају обичај да кажу да су то биле „веселе осамдесете“, али не у смислу да су биле радосне, већ да су биле распричане. То су биле слике огромних формата, на њима је био велики распон колорита, пуно перформанса, пуно нових идеја, нових израза и експеримената. Сарајево је у то време било важно и то не само уметницима, Радмила је на веома посебан начин покушала присутнима да пренесе сопствени доживљај овог уметничког правца и уосталом периода који веома добро познаје.
Радмила Савчић је истакла и једну битну чињеницу, везану за колекцију радова Садка Хаџихасановића изложених у апатинској галерији „Меандер“, управо онај моменат који „мучи“ и самог уметника што и показује својим, могло би се рећи, необичним делима. Осим што у неким деловима света, деца носе оружје док друга одрастају на један природан и нормалан начин, још је страшније то што се ова прва група поноси и одраста у околностима које су застрашујуће.
-Садко је овде представио једну колекцију својих радова тематски везану са једним друштвеним проблемом на целој планети или у окружењу једне државе. Ради се о деци којој је дато оружје, на сликама су спремна да пуцају, што није примерено и није природно, док се деца се у неким другим земљама играју дечијих игара, баве се спортом, музиком, неким другим активностима, али нажалост некој деци је доступно оружје. Садко је увек био тај који је кроз свој рад указивао на неке аномалије у друштву. Садко је одличан портретиста, од осамдесетих на овамо није подлегао искушењима која је нудила савремена уметност, остао је у неком свом миљеу да слика фигуре, да слика неки проблем у животу који га окружује, рекла је Радмила.
Изложба Садка Хаџихасановића под називом „Звецкање оружјем“ може да се погледа у Галерији „Меандер“ Апатин до 2. марта.
