Izložba grafika Milana Krajnović biće otvorena u petak, 13. aprila od 19 časova u galeriji “Meander” Kulturnog centra Apatin.
Milan Krajnović je rodjen 1968.god. u Gospiću. Završio je Akademiju umetnosti u Banja Luci, a izlagao je na više kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Iz radova Milana Krajnovića, može se doneti zaključak da je reč o autoru čiji likovni jezik potvrdjuje visok nivo grafičke scene na ovim prostorima.
Pažljivo osluškujući eho korifeja istorije umetnosti ali istovremeno prateći i vlastiti senzibilitet, Krajnović je izgradio likovni rukopis koji reflektuje damare vremena u kome nastaje. Njegovi radovi odaju nesumnjivu zrelost izlagača i sigurno vladanje grafickim tehnikama. Radovi otkrivaju delikatnu i promišljenu prirodu umetnika koji stvaralački proces doživljava kao izazov i podstrek za stvaranje novih likovnih situacija. Svaka kompozicija je svet za sebe.
Krajnović neguje poetiku koja je po svojoj koncepciji orijentisana ka apstraktnom izrazu. Izgradjenoj vizuelnoj dramatici nije potrebna nikakva tematika, osim onoga sto neposredno “saopštava” oku. Svetlost i kretanja su osnovni ikonografski problemi i oni svoj ekvivalent dobijaju u bezpredmetnim kompozicijama svedenim na likovne sustine, dok je linija, kao simbol staze kojom covek ide kroz zivot, primarni modus izrazavanja. Nastali kao rezultat simbioze likovnosti i tehnickog umeca, ovi radovi deluju kao spontani vizuelni dozivljaj a u stvari su rezultat kompleksnog pristupa delu. Raznovrsne izvodjacke mogucnosti koje tehnika linoreza ima, znalacki su iskazane kroz plasticnu lepotu oblika. Raskosna faktura krece se u domenu ekspresionistickog minimalizma u kome vlada suptilni stimung elemenata. Ta vrsta misaone, likovne i fizički opazajne angazovanosti daje mogucnost intuitivnog iscitavanja sadrzaja koji posmatraca vesto uvlaci u carstvo svog unutrasnjeg univerzuma.
Stil Milana Krajnovica je dinamičan, prožet odnosima kontrasta kao imperativom, dok se analitički koncipiran, raspored elemenata može smatrati idiomom njegovog dosadašnjeg opusa. U prvi plan su stavljene linije različitih vrednosti i modaliteta, čije neupadljive ali primetne gradacije sugerišu kretanja na jedan krajnje suptilan način.
Precizno komponovani linijski sklopovi, njihova tonska mnogostrukost, medjusobna preplitanja i sukobi, neke su od manifestacija racionalnog duha koji dosledno sprovodi koncepciju utemeljenu na jezgrovitom likovnom izrazu. Pažljivo odredjeno mesto svakog elementa i pojedinosti, govori o delikatnosti ovih celina ali istovremeno demistifikuje carolije promena koje se podjednakim intezitetom mogu pratiti na svim grafickim listovima.
Ta neiscrpna riznica likovnih resenja nastaje permutaciom opozitnog odnosa tacke i linije, svetlosti i senke, kratkih i dugih linija, zasicenog tkiva. Istovremeno te minuciozno tretirane forme stvaraju svoj mikrokosmos cija tiha zracenja sugerisu materijalnost vizije.
Svaki od radova je dinamičan organizam satkan od sudara(ne)vidljivih horizontalnih i vertikalnih snopova a stepen njihovog osvetljenja i akcentovana taktilnost emaniraju razlicite nivoe asocijacija. U rasporedu, u odnosima oblika, u rasclanjavanju motiva na linearne mreze, dominira živa igra elemenata obogacena svetlo-tamnim kontrastom, sto izmedju ostalog, odredjuje autorov vizuelni identitet.
