ЗАЧАРАНИ КРУГ
Ево мене у поодмаклим годинама, а већ 30-так слушам једну те исту причу о Косову. Просто ко неки зачарни круг из кога земља никако да изађе. Истина, јављају се у медијима, и неке друге теме, а опет политичке размирице, као што је најновија око Сребрнице. Потом, ту и тамо, на скоро сваки трећи дан, дешава се неки политички ексцес, са разним државама, сад не само у региону већ и шире.
Моја пријатељица има родитеље у једној суседној земљи. Питам имају ли проблема пошто је мало Срба остало у том месту, које је некад било жестоко поприште ратних сукоба 90-тих. Вели она: Немају никаквих проблема, то је мало место у којем се људи знају деценијама и кроз породичне генерације. Све је, каже, на групама екстремиста, којих на срећу у том месту нема. Нисам сигурна да графити против нашег народа, увредљиви, заслужују уопште такву пажњу, коју им дају медији, и самим тим, дајући значај, подстичу екстремисте који их пишу, мишљење је моје пријатељице. Кад размислиш и јесте тако.
Такође, мој комшија, који је као момак давних 60-тих отишао у Немачку, примећује, да смо ми овде почели да живимо у прошлости. Лако је њему, јер њих тамо не муче политичари, већ се занимају свакодневним стварима које се тичу стандарда и породице.
Јесмо ли ми заиста у зачараном кругу!?
Или ћемо ускоро, видети будућност, макар неку искру бар, у мрачном тунелу прошлости.
Елем, све више је оних који на ТВ у старијим данима гледају цртаће и Сунђер Боба.
ПАРКИНЗИ
На новој пијаци, чувеној по много чему, од гужви између начичканих тезги до хаоса у саобрачају, ничу паркинг места, у улици Милоша Обилића, и са леве и са десне стране. Мој пријатељ, стручњак за саобраћај, није баш задовољан овим решењем из бројних разлога. Један, чини се најважнији, је сигурност у саобраћају. Ниједан ретровизор не може да покаже приликом изласка са паркинга да ли коловозом наилазе нека кола у дозвољеној а камоли недозвољеној брзини. Још некако то. Али шта ако се на том релативно уском коловозу у исто време, са паркинга излази аутом и са леве и са десне стране, а онај им на коловозу долази у сусрет. Али, ко мари за функционалност, баш као и у Петефи Шандора где су коловози малтене ужи од тротоара.
Пошто сам слаб возач (што би рекла колегиница Јаца, никакав) немам посебно мишљење о нареченом, само препричавам коментаре.
ФАСАДЕ
За сваку похвалу су, пак, фасаде које су завршене или се завршавају у Главној улици. Тако зграда некад предратне Грађанске школе, после тога Музичке, осванула је у пуном сјају. Тек, сад је уочљиво о како лепој грађевини и фасади се ради. Односно, да је поред зграде општине ово најлеша грађевина и сада украс Главне улице. Упућени грађевинци тврде да ће и нова фасада у изградњи у згради полиције давати нови лепши поглед на овај објекат.
РИБАРСКЕ
Прођоше и ове Рибарске вечери. Уз њих прође и Личка Олимпијада, (мада је Лички вишебој, како се некад звала ова манифестација, прикладнији термин) и то све у исто време. Новинари то најбоље знају, како се термини поклапају, а треба стићи на сва та места, те зато препоручују организаторима, да размисле о термини одржавања манифестација, односно да се не поклапају, јер дуго топло лето је пред нама, а град ће да утихне.
П.С.
Узгред, трке чамаца „апатинаца“, другу годину заредом одржавају се на старом Дунавцу илити Купусинској чарди. Ово атрактивно такмичење није видео ниједан странац, а било их је пуно, на обалама Дунава, код Круне. А ни наши грађани који са удаљености од десетак километар до места збивања нису могли посматрати чамце и веслаче.
С.П.Ш
