UDRUŽENJA
Sam pojam „udruženja“, kao što jedna reč znači, da se ljudi dvoje-troje-četvoro…udružuju. A već kad se udružuju znači nešto zajednički hoće da urade. Te tako udruženje „ Moj Apatin“ napravilo je za kratko vreme nekoliko neobičnih sadržaja. Približnih mlađoj generaciji a po mom mišljenju, sve u pokušaju urbanizovanja građanstva.
To je ono što je aktuelno. Što vrlo cenim i poštujem.
A u jednoj rečenici da samo podsetim da je 2.000 godine, u još odjecima, besmislenog rata, udruženje „Plavi Dunav“ uradilo dva prekogranična projekta sa Hrvatima i Mađarima oko zajedničkog Dunava, potrebe zaštite, faune i flore. Sada je ovo područje pod zaštitom UNESCA proglašeno „Rezervatom biosfere“, što pojednostavljeno znači najzanačajnijim prirodno očuvanim resursom. Zbog toga je udruženje „Apatinska plovarica“ za ponedeljak, organizovalo uz svesrdnu pomoć Kulturnog centra, izložbu fotografija Bačkog podunavlja i suplementarno tome maketa brodova, lađi i vodenica na Dunavu.
Lično mislim, da su udruženja građana, bilo koje vrste bili, daju vrlo veliki doprinos izmeštanju našeg ispolitizovanog života u normalu.
Zbog svega građani bi to i takvo opredeljenje trebali ne samo da prepoznaju već i da se aktivno uključe u njihov rad. Ako ne sad i odmah, prepoznaće se ta potreba sutra. Ako ne i sutra, onda prekosutra. Budite ispred vremena!
BEZ GRANICA
Po meni najpoznatiji Apatinac je Jovan Lakatoš-Laki, čovek koji je obišao ceo svet, sve zajedno sa svojom kamerom beležeći. I on često zna da kaže: „Ptice ne znaju za granice. Ako neko to zabeleži pašće u zaborav“.
A mi smo skloni kao narod da zaboravljamo. Te, tako gladam reportažu na TV kako je propala kuća, našeg najvećeg po meni pesnika, Disa. Nije čak ni zaštićena kao kulturna baština a ni njegov rodni grad ništa nije preduzeo.
Zbog toga Apatin treba da bude ponosan jer je sve kuće znamenitih ljudi na neki način obeležio pa makar to bilo i običnom pločom na fasadi.
E, to je tako! Neko beskruplozno doba! Ništa i niko se ne ceni. Samo novac ima vrednost.
POPOVI
Za razliku od onih koji su sa zanimanjem propratili onog popa koji je uhvaćen kao diler droge ja sam sa pažnjom zapazila tekst u prestoničkim medijima, kratak, ali za mene vrlo upečatljiv, o popu Grigoriju, koji nije tako obično svešteno lice. Naime, mediji su pisali, kako je oduvek „iskakao iz kanona“ te se u slobodno vreme oblači u civilno odelo, igra fudbal… Dalje, da sve to ne znači da je on manje duhovno lice posvećeno časnom poslu sveštenika od ostalih.
Ali, poenta je u onome što je ovo svešteno lice izjavilo, slobodno citirajući, da umesto da se tolike pare daju za crkve, bolje bi bilo da se ulažu u škole, bolnice, uopšte zdrastvo.
Ova izjava nije naišla na veliki odjek. Baš se pitam zašto?
A možda i zato što je ovaj pop poput ostalog svog naroda, narodni.
RAZLIČITI ARŠINI
Netom, za 8. Mart, dva momka zarađujući za džeparac, prodavala cveće na staroj pijaci. Kao i svi drugi platili taksu na mesto. Pomerili su svoju prodaju za svega nekoliko metara od zakupljenog mesta ali ih je inspekcija, iako je bilo prostora na sve strane, vratila na zakupljeni plac.
A momci samo hteli koju kintu da zarade i devojke izvedu u kafić.
Za razliku od ovog slučaja, ceo dan je veliki kamion jedne poznate firme, bio parkiran na cesti kod Trga Nikole Tesle, ometajući sobraćaj ovom prometnom saobraćajnicom. Niko nije reagovao.
Svako od čitatelja ovog teksta zasigurno ima neki svoj lični sličan primer ili zapažanje oko različitih aršina.
autor: Sofija Pualić Špero
