ТУЂА ЛЕЂА
Било би упутно да сви они критичараи са друштвених мрежа више не користе моје име зарад покрића свога сопственог мишљења. Још је упутније кад зову телевизије са националном фреквенцијом да се они појаве пред камерама (ако им је баш стало да се неки проблем разјасни) тих станица него што опет упућују колеге на моје име. Па кад су већ тако дрчни да на друштвеним мрежама плету по свима предлажем да региструју сопствене портале. Па то бар данас може свако. Не мора званично бити новинар, нити члан било којег новинарског удружења.
Дакле, решавајте проблеме преко сопствених, а не туђих, најчешће новинарских леђа. Моја су се, успут, због таквих ствари, за ове четири деценије бављења новинарством, поприлично искривила. Ја своје мишљење јавно износим годинама, често сам имала последице, а предлажем да и они, без зазора и подметања других, износе своје.
КОНТЕЈНЕРИ
Сведок сам да у Блоку 112, је за четири зграде постављено седам контејнера. Ипак, смеће је око њих. Наиме, појединим станарима најлакше је да смеће бацају у прва два, најближа приступном путу, док су остали, удаљени један од другог свега 30 цантиметара, празни. Речју, склони смо често да кривимо комуналце, а сами смо, још најчешће криви што је ђубре разбацано око контејнера.
БАЈКА
У нашем селу Сонта, захваљујући посвећености учитељице Јованке, прикупљено је 120 пакетића за оболелу децу у овом селу. Већина је даље поклоњена деци у сомборском Дому „Мика Антић“, Сигурној кући и деци у тамошњој болници. Ово није једина акција ове, како она себе назива сеоске учитељице, али је једна у низу због које Сонћани могу да буду поносни, јер су и они део њених акција.
УГЉЕША И МАРИНА
Апатинци, пак, могу бити поносни што су у њиховом граду одрасли ванредни таленти какав је Угљеша Бркљач, пијаниста и шахисткиња Марина Гајчин. Угљеша, кога медији представљају као слепог виртуоза на клавиру, завршио Музичку Академију у Новом Саду, а професори као као ванредног талента задржали да буде и он сада предавач-професор. Марина, је међу 100 најбољи шахисткиња у свету. Знате ли колико су ови успеи Апатинаца нешто због чега, пре свега њихови родитељи, а онда и ми, сви треба да будемо поносни.
аутор: Софија Пуалић Шперо
