ИЗ МОГ УГЛА- СКУПШТИНА, ТУЂЕ-СЛАЂЕ, ФУНКЦИЈЕ, СВАДБА И ОДБРАНА

APATIN DRUŠTVO IZ MOG UGLA SOMBOR VESTI

СKУПШТИНА
После дужег времена наново сам новинарски пратила седницу локалне Скупштине. Просто ме обрадовало да сам видела у одборничким клупама толико младих људи. Наравно, видела сам и оне из нафталина, из периода када сам и ја за њих била млада. Једни друге нису нарочито слушали. Мислећи ваљда да је свака страна у праву. Е, то је наша толеранција. Морам ипак признати да су се ови млади са љубазношћу и уважавање опходили према нафталинима. Нафталини пак, то нису чинили. То ми је бацило сенку на све старије, (као што сам и сама), који још увек покушавају да владају. Ајд, људи пустите младе, ако и греше није грех, научиће се искуственим животом, који сте ви давно прошли. Уживајте у својим пензијама, унуцима, парковима, шеталиштем, уместо што још изигравате доценте.
ТУЂЕ-СЛАЂЕ
Више нема правила. На хиљаде текстова сам написала, у неколико престижних и непрестижних новина, у свом новинарском животу. Што као студент-волонтер, хонорарац и најзад као стално запослена. Доживела чак и пензију, што није мала ствар, посебно, у овој професији. Ово објашњавам због тога што ми је сад заиста мука што читам данас своје текстове без потписа на другим порталима. Речју, нечији труд, рад, изгубљено породично време, рад текста, нема цену нити уважавање. Све се KРАДЕ. Па ето дошло време чак и новинарски текстови. Изгледа, туђе је слађе. А још кад је без зноја, поготово!
П.С.
Немам ништа против новинарске солидарности. Напротив, то сам одувек ценила и знала поштовати. То ћу радити и надаље све док пишем. Али људи, немојте без пардона присвајати туђи труд, па на крају и рад. Ваљда и та роба, односно текст, има своју цену. Не новчану, него поштујућу.
ФУНKЦИЈЕ
Једино је ваљда у нашем народу важно ко је функционер. (Иако то није српска изворна реч али смо је ми прихватили као најзаначјнију). Вероватно у одсуству заиста демократских назора. Те, чујем у граду, већ почеле да се деле функције, после избора који се очекују. Ма, људи, шта је то тако пивлачно бити функционер. Зар није лепше бавити се послом који вас испуњава и за који сте се школовали. Уосталом, зашто је важно бити функционер, осим што у овом окружењу, ту можеш да се осећаш значајно. За мене лично, функционери никад нису били узор, а још мање сам имала жељу, да постанем функционерка или директорка. Одувек сам сматрала да је то велика одговорност којој нисам дорасла. Али, сви смо различити. Зар не?
СВАДБА
Позвана сам на ромску, илити циганску свадбу, у Вајску. Радујем се овом позиву. Јер, знам да ће ту бити игранка и музика, која испуњава сокове живота. Тог једног и јединог.
ОДБРАНА
Страх ме кад чујем да ћемо одбранити земљу и људе. И то све у овом 21. веку. Али што би рекао умни Патријарх Павле, не можемо бирати где ћемо се родити.
Аутор- Софија Пуалић-Шперо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.