AH, TA PIJACA!
Na desetine tekstova iz pera dvoje dopisnika (moje malenkosti i Jace) su prestoničke novine objavile o apatinskoj pijaci, ili ti, tada jedinom primeru javno-privatnog partnerstva u državi Srbiji. Da, ne pričamo o najmodernijem regionalnom tržnom centru, i njegovom pompeznom otvaranju, uz „devojku sa krčagom“.
I samo pisanije nam se već bilo smučilo koliko se tada govorilo iz usta političara o ovoj pijaci. Ali, eto, na fejsu se opet vodi polemika, o tome kako narod na pijaci ne poštuje saobraćaj. Niko ne kaže da je saobraćaj tek posledica svih preduzimanih poteza kada se gradila pijaca. Volela bih da znam, ali ne znam, postoji li igde pijaca koju preseca saobraćajni put. Haosa u saobraćaju na ovoj frekvetnoj destinaciji jeste više nego prisutan. Delom je taj haos i zbog toga što obećanih stotinjak parkinga, koji su se trebali nalaziti sa leve i desne strane ulice Miloša Obilića, nikad nije izgrađeno.
Ali zaista ova podsećanja već su degutantna. To ne znači da naš junior Simin nije u pravu kada kaže da se saobraćajni propisi trebaju poštovati a ulica prelaziti na označenom pešačkom prelazu.
Jedina želja mi je da se na pijačni dan napravi šira aneketa među narodom o tome kako im se sviđa današnja pijaca. Ali, šta vredi šta bi anketa pokazala. Trebalo je anketu sprovesti još u vreme pre gradnje pijace. Ali ko pita narod koji se sada krivi za haos na pijaci.
P.S.
Da ne govorimo koliko je opština para stukla a da je od javno-privatnog partnerstva ostalo, samo privatno. Šta sad?!
ČUVENA POŠTA
Osim što svojim ambijentom podseća na Divlji zapad, naša pošta, je čuvena po mnogo čemu. Osim što gotovo uvek radi samo jedan šalter mojoj drugarici se desilo nešto što je nezamislivo. Naime, dobila žena poruku u kućnom sandučetu da preuzme pošiljku. Pet puta je u dva dana odlazila u poštu ali pošiljke nema. Ne zna ona čak ni šta je dobila. Da li, saobraćajnu kaznu, poklon, poruku iz suda… Ne vredi. Ništa nije saznala osim što joj je savetovano da to vidi sa svojim poštarom. Eto, umesto da rukovodioci pitaju dotičnog poštara, ona treba da ga juri po ulici, i traži objašnjenje. Da nije otužno, bilo bi komično, gledati ženu kako pravi sačekušu za poštara, koji za sve ispade kriv.
Pošiljke svejedno nema pa nema.
POŠTENJE
U kafiću „Momento“ mlada konobarka na stolici pronašla mušku torbicu. Sklonila je iza šanka dok se vlasnik ne pojavi a da nijednog momenta nije zavirila u sadržaj. Kad eto vlasnika za pola sata. Preuze torbicu, otvori je, i zahvaljujući se mladoj konobarici htede da je počasti sa hiljadarkom. A u torbici 30.000 evra. Okolni gosti u šoku, a različiti komentari i ideje samo pljušte. Naravno da je to bio jedan škrti stranac.
Pa, ti sad, pogodi ko je tu pošten, i da li se poštenje isplati. Ali, svaka čast, mladoj konobarici iz lokala „Momento“.
IZVOR MUŠKOSTI
Ljudi sa Ribareva su izvor sumporne vode od vajkada nazivali „izvorom muškosti“. Iako je ovaj izvor oduvek mogao da se uredi kao još jedna turistička atrakcija i destinacija niko ništa preduzimao nije. Na sreću jedno apatinsko udruženje je taj potencijal prepoznalo.
Za svaku pohvalu. Korak po korak. Mi smo mala varoš da bi tukli pare u megalomanske projekte, od kojih neki nikad nisu završeni, a ako jesu nisu se pokazali isplativi. Zato ubuduće treba raditi na malim projektima poput uređenja ovog izvora ili planiranog formiranja muzeja.
Autor-Sofija Pualić Špero
