IZ MOG UGLA
PLJAČKAJU TRUDNICE
Ako su tačne priče po gradu, osim što privatni lekari sa najnovijim metodama, proveravaju znatiželjnim roditeljima pol deteta, često znaju da ih šalju na dalje ispitaivanje, jer „radi svake sigurnosti“, da će se buduće novorođenče roditi zdravo ili sa nekim anomalijama.
U stresnom stanju buduće mlade majke tako onih koji su položili „Hipokratovu zakletvu“ odlaze od jednog do drugog ginekologa, sve po preporuci njihovih privatnih lekara. Odlaze diljem Srbije pa i regiona, da provere da li će sa još nerođenim detotom biti sve u psihofizičkoj normali.
Za to se naravno plaćaju velike cene. Familije tako potroše 1.000 do 3.000 evra, lutajući od jednog do drugog ginekologa. Taman koliko se eventualno sakupilo na svadbi.
Buduće majke, bar u Apatinu, ali verujem i širom Srbije, znaju uglavnom sa ovaj sraman dil. Priča je pukla, ali ko mari!
Organizovana ginekološka mafija, je li!? (Laički rečeno zašto bi jedan lekar slao pacijenta kod drugog kada svi imaju iste, za 21. vek, ultrazvukove). Ali možda jedan ima od onog drugog bolje aparate. Možda, što će biti pre, imaju dobre poslovne kontakte.
( Kad si video majstora da te šalje kod drugog majstora)!
Bruka, sramota! Ako znate šta te reči znače u srpskom jeziku.
Da nisam toliko puta bila po sudovima, uglavnom svaki put pišući istinu, i sada bi nabrojala nekoliko takvih lekara, po imenu i prezimenu, koje sam po čaršiji čula. ( Zanimljivo ista prezimena se ponavljaju). Na putu sam da priču približim nacionalnim medijima.
P.S.
Šta može država? Može. Neka preispita sve privatne i državne zdrastvene ustanove. Neka napravi ad hoc komisiju koja može na osnovu jenog kartonskog uvida ustanoviti sve što treba. Detalj nije enigma. Detalj je, da jedna te ista trudnica, po savetu svog ordinirajućeg lekara, obilazi ne samo njega, nego još najmanje njegovih dvoje kolega. (Ne treba zaboraviti, obavezno u različitim gradovima, od Severa do Juga).
NEMA RADNIKA
Brodogradilište nema radnika, a ima posla, na remontu brodova više no ikada. Majstora odavno nema kao ni šegrta. Nema ni onih koji mogu brzo da se priuče i zarade koju kintu. Nekad su u ovom preduzeću, za koje sam čak emotivno vezana jer je na Dunavu, ovdo bili najbolji radnici. Znalci svog zanata. Mnogi od njih su otišli još davno u inostranstvu jer tamo dobar varilac, brodocevar, strujaroš… vredi ko zlato.
Sada, penzioneri, bivši radnici ove firme, da popune svoj osiromašeni budžet, rade tamo privremeno. Ovim mlađima posao je prihvatljiv na nekoliko dana dok se ne snađu.
No, mnogo je zanimljivije da odavde odlaze i dobro plaćeni, sa sigurnim poslom, plaćenim radnim stažom, neki iz državnih službi. Istina oni su zaista malobrojni i minorni. Ali ko zna, ako bi imali manje službenika, možda bi zanatlije u Brodogradilištu, i na drugim proizvodni mestima, imali veće plate.
LEPŠE PRIČE
Milan Zulić, naš umetnik, skroman, povučen, inspirisan na svoj orginalan način, ušao je u selekciju najboljih na Filmskom festivalu Eurovideo 2018. a njegov projekat „The Circle of life“ (Krug života) će se prikazati, u pet evrospkih zemalja. Zulić je, verujem nepoznat nekim Apatincima. Osvajao je on brojna priznanja na svetskoj sceni, svojim orginalnim pristupima umetnosti, mnogo ranije, za šta malo ko zna, osim kustosa Radmile.
Čini se, jedanko tako će naša sugrađanka Izabela Mašić, krenuti ka putu promišljanja, sažetom u slikama, a slutim i drugim vidovima izražavanja baš kao Zulić (jer mladi vole nove forme i eksperimente) posve orginalnim idejama koje se neće zaustaviti. Usput, imala je tek, tako mlada, zapaženu izložbu u Beogradu.
Nisam baš neki stručnjak za umetnost, ali mogu da primetim, da talenti rastu, ne samo u velikim gradovima, nego i tu, oko nas.
Sreća, došlo novo vreme, pa ma gde si, odkale si, ako imaš talenta neko će sazanti, znati ceniti…
Zato naša provincija, iliti,Provansa, ni na koji način ne može da spreči talent da odluta svojom putanjom.
Ko ima snage i entuzijazma neka se dalje angažuje.
Sofija Pualić Špero
