KRIV JE SOM!?
Krađa veka danas nisu dijamnti a la Bond, Holms ili Pink Panterovci, već medijska krađa. U trci za tiražom, još više preživljavanjem koriste, se sve metode.
Te tako Som iz Apatina doživeo je sto puta svoje vasakrsnuće pošto je izlovljen. Te dva metra, te 125 kilograma. Prvu vest objavi ovdašnji Radio Dunav. A onda počelo se da se vrti po svim domaćim i nekim stranim medijima. Svi počeli da objavljuju pa čak i video snimke. Prvi izvor ove po mnogima važne vesti, a po meni baš toliko ne u osvetljenju većih problema, je ostao zaboravljen. E, u demokratskim zamljama, to se ne bi desilo. Prvi izvor informacije o Somu grdosiji sigurno bi morao da bude naveden (imenovan). U suprotnom mogao bi da traži odštetu.
Da ne poredimo, ali ipak: Zamislite u Apatinu se otkrije dokumentovano velika pljačka imovine koja je trebalo da ostane u vlasništvu grada ( na primer pijaca)? Ili, da mi lokalni novinari, odvajkada, pružimo dokumenta, o nekadašanjim direktorima koji su opljačkali sopstvene firme a posle tobož spašavali radnike (a tužbe protiv njih zastarele)? Ili, da mi ovako bedni, a ipak znajući, pričamo, pišemo u nedogled o novom, starom, najnovijem i ne znam kojem Glasu komune?
Ali, time niko neće da se bavi. Bolji su somovi!
Evo, dala sam ovim prepisivačima dosta materijala. Ali ovi gore navedeni, za razliku od Soma, traži istraživanje, hrabrost i pismenost. A ja sam sad već više Gandalf iz „Gospodara prstenova“ te nemam snage za njihove zajeb…
No, ipak neću nikad zaboraviti prvi čas na FPN-u, odsek novinarstva, kada je pok. profesor Sergije Lukač, rekao: „Nikada nećete biti novinari ako bar jednom niste bili na sudu“. Tu istinu nažalost sam puno puta osetila. To me koštala živaca, često ponosa, a najviše istine, zbog koje sam tužena.
Som je Som!
P.S.
Zato bih da ovog Soma iz Apatina rehabilitujem u smislu poštovanja prema njemu i njegovim izvornim korenima. A ne alo, alo, fejs, telefonima, prepričavanju…Šta ti je jedan Som? On kriv nama, ljudima, novinarima…
ZDRASTVO NA IZDISAJU!
Nema ništa protiv nekakvih odbrambenih letilica, auta za snage unutrašnjeg reda, ali imam protiv odnosa prema onome što građane najviše zanima, zdrastvene nege. Možda je to u skladu sa mojim potrebama i meni bližnjim ljudima.
Uverila sam se da ljudi u zdravstvu rade maksimalno, te da se često znamo naljutiti na njih, ali nikada ne gledeamo šta je pozadina, o kojoj oni ne odlučuju, i u kojojim uslovima rade. Tako, na primer, hvalili smo jedan novi sanitet (vozilo), a obećan je i drugi. Njega nema…što bi rekla pesma!
Moji dobri prijatelji iz Apatina, danas jedan iz Australije, drugi iz Kanade, pričali mi o njihovom uređenom zdrastvenom sistemu. To bi bilo opširno prepričavati, ali je jedno, do su to države koje brinu o ljudima. Osim zdravlja, sve nam je, jednokratno-petparačka priča. Jesu oni bogatiji, ali su fokus dali na ljude, u tome je razlika.
INOSTRANSTVO
Sa blagim zakašnjenjem odgovaram onima, posebno cenjenim prijateljima, da inostranstvo nije bajka. Znam i sama. Ali je izlaz za one koji završe teške fakultete a ovde nemaju posla. Niko ne bi tamo da je drugačije.
ŽELJA
Svima koji žele sinove neka im se rode, oni koji žele ćerke neka im se rode. Svejedno, sve su to deca. Radosno.
