ИЗ МОГ УГЛА- ЧЕРУПАЊЕ, РАДНИЦА НА УДАРУ!

ЧЕРУПАЊЕ

Све док нам млади одлазе из града, погледам списак који ми је својевремено, приказао Слободан из Општинског ондашњег Синдиката, на којем је списку 35 предузећа која су радила у овом омаленом граду. Данас то изгледа импресивна бројка. Данас се траже радинице и радници на свим мгућим позицијама.
Kако памтим сва та предузећа, а по природи свог новинарског позива и њихове директоре, дође ми питање: „Kо се ту овајдио а није одговарао што је све у свој џеп стрпао“. Све је у оном вртлогу наводне приватизације, а и пре тога, чак и на радничким судовима, пало. Ниједан директор у Апатину никад није ни за шта сносио одговорноста. Једно се питам, ипак: Kако им је сада, док су им радници дочекали минималне пензије, а они још могу да живе од онога што су опљачкали?
Зато ми није јасно што је данас тако изражена борба за власт? Ма, знам, има још шта да се черупа! Па тако до краја! Такви смо какви смо!

РАДНИЦА

У праву је мој друг Милован када слика многе продавнице у Апатину које имају објаву „Потребна радница“. По тиме испада да нико неће да ради! Али ја бих рекла, да ће пре бити, да нико неће да ради за ту минималну надницу (како заборављена реч).

НА УДАРУ

Јако ми је занимљиво када слушам извештаје Европске Уније, наше власти и опозиције, како су нам медији (не) слободни. Још ми је занимљивије што нико из света и земље није никада поменуо у којој су материјалној позицији новинари. То јест фрци! Зато, причајте и критикујте мало њихов егзистенцијални статус, што до сада никад нисте, и добићете слободу медија. Ако се уопште зна шта је слобода медија, на којој сте се ви из ЕУ, навалили, а нисте питало ко ваше медије финансира!? Иста прича исто одстојање и овде, на нaшем Балкану. Са битном разликом што је тамо плата неколико хиљада евра а овде 100.
Занимљиво новинари у жижи интересовања? А шта је жижа: Удар на њих! Ма то је најлакше! Удри…