40 ГОДИНА РАДА СПОРТСКОГ РАДНИКА МИЛАНА ДАМЈАНОВИЋА

ТРЕНЕР АПАТИНСКИХ ГОЛАМАНА НЕ ПОСУСТАЈЕ

Тренер апатинских голмана и некадашњи голман Фудбалског клуба „Младост“ Милан Дамјановић Штигле, прославио је 40 година рада као спортски радник и играч. Завидан спортски стаж, редовно бављење спортским активностима и рад са децом и младима, донелу су овом седамдесетогодишњаку „вечну младост“. Виталан, упоран, расположен и позитиван, Милан Дамјановић је за Радио Дунав испричао како је доживео прославу 40 година активног рада у свету фудбала.

– Ово ми даје посебно додатну енергију да наставим даље да радим. Надам се и верујем у себе да још имам снаге и знања које могу пренети новим нараштајима. Тренутно тренирам групу од десетак дечака, као и два голмана у првој екипи Младости, Дејана Јелачића и Алексу Мандића. Са сигурношћу тврдим да су они најбољи део наше екипе Омладинског клуба „Младост“, каже Милан Дамјановић.

Слично многим дечацима, некадашњим и садашњим, сусрет са стадионом био је величанствен. Очаран, заљубио се на први поглед. Тај нови свет у коме се све врти око лопте и два насупрот поставена гола, завео је дечарца Милана и пробудио будућег голмана Дамјановића.

– Мој први задатак је био да враћам  лопте иза гола. То је оно што обично раде деца када дођу и почну да се мувају по стадиону. Са 13 година сам се укључио у рад тадашње пионирске школе „Младости“, да би за врло кратко време био пребачен у Омладински тим. У оно време није постојала кадетска екипа, почиње своју причу тренер.

Таленат и воља младог голмана брзо је примећена и добио је шансу коју није пропустио. Већ као омладинац освојио је запажена места у такмичењима у Војвођанској лиги. Након неколико година отворила су се нова врата, прикључили су га првом тиму „Младости“. Са само деветнаест година стао је испред гола „Младости“ спреман да одбрани мрежу.

– Бранио сам гол нашег тима на првој утакмици када је „Младост“ ушла у Војвођанску лигу. Тренер нам је био Бобош, један од познатих тада. Дошао је из Бачке Паланке и успешно водио „Младост“. После су нас тренирали Борислав Милачић, тадашњи директор Гимназије, па Милан Баста, који је оставио дубок траг овде у фудбалском клубу. Једно време први тим је тренирао и Радивој Поповић из Радничког клуба Сомбор који је имао неограничено поверење у мене, тако да сам као млад и талентован врло брзо стасао бранећи у Војвођанској лиги, испричао је Дамјановић.

Одслужење војног рока сустигло га је у време када је „Младост“ успешно утврдила позицију у Војвођанској лиги. Војску је служио у Тетову, а како није био проблем тренирати са другим клубовима, прикључио се екипи „Тетекса“.

– Са њима сам тренирао девет месеци, да бих се спреман вратио у Апатин. У то време имао сам неколико изузетних понуда од Спартака, Црвенке и Осијека. На наговор великог спортског радника у тадашњој држави, определио сам се за Нови Сад. На моју несрећу након само неколико месецу у Новом Саду имао сам тешку саобраћајну несрећу, рекао је бивши чувар мреже Младости.

Фудбалу се Дамјановић вратио тек након скоро шест година лечења.

– Један од идејних твораца Фудбалског клуба „Младост“ Симо Рађеновић понудио ми је да радим у клубу. Са Милошем Цетина, повратником из моје генерације, успели смо за само годину дана да се вратимо у Војвођанску лигу, казао је Милан.

ТРЕНУЦИ ЗА ПАМЋЕЊЕ

Сваки спортиста има тренутке које памти и радо се подсећа на њих.

– Имао сам ту срећу да сам 2001. године био учесник и тренер не само голмана него и екипе, када смо ушли у Супер лигу. Прву утакмицу на Маракани одиграли смо 1:1 са Црвеном Звездом. Били смо чак учесници КУП-а када смо поражени, а по мом мишљењу и покрадени, 2:1 од Звезде у полуфиналу. Следеће године смо испали из Супер Лиге, а за две године смо се поново вратили. Остварио ми се сан, са Младости сам прошао комплетно Супер лигу. То су моји највећи и најрадоснији тренуци у спортској каријери, прича тренер.

Највећи изазов за бившег играча је да се окуша као тренер и створи нове спортисте, боље и од себе. Дамјановић се тренерским послом бави дуги низ година, па и деценија, а кроз његову школу је прошло десетак голмана који су чували мреже у Првој лиги.

– Момци којима сам помогао да направе добре каријере су наши драги Апатинци Ђорђе Бабаљ, Срђан Џакула, Александар Кесић. Било је ту и голмана који су дошли на неко време у Апатин, играли за Младост, а онда постали голмани у Савезном рангу и направили изузетно добре каријере. Бикић је из Младости отишао у Звездару, а ја сам овде са њим радио две године. Тренирао сам Бранислава Радаковића, најбољег голмана Прве лиге,  затим Ненада Бикића, најбоље голмана Супер лиге по избору капитена. Мени је велико задовољство што сам радио неко време са њима, изјавио је Милан Дамјановић.

Наду сваког спорта чине млади нараштаји који долазе. Међу њима се увек крије неко нови ко ће донети светске резултате и уписати своје име у историју. Посао тренера је да их препозна, обучи спортским вештинама и подстакне да буду добри људи.

– Велики је број дечака са којима сам радио, вероватно преко песедесет, и мени је драго што је већина тих момака постала изузетно честити и поштени људи. Спорт, посебно фудбал, оплемењује децу. Бавећи се спортом постају узорни момци и касније људи.  Са радошћу се и данас сусрећем са њима. Велико ми је задовољство када видим те момке да су успешни у животу. И међу овом генерацијом дечака са којима радим види се да има неколико њих чије моторичке и остале вештине обећавају да ће се винути далеко. За њих су заинтересовани озбиљни клубови као што су Спартак, Војводина и Црвена Звезда, истакао је тренер Дамјановић.

Након кратког времена проведеног међу тимовима Супер лиге, сваки Апатинац који воли фудбал и локални тим Младости сања када ће опет гледати домаћу екипу у највишем рангу такмичења. Да се испуне трибине публиком и да Младост на свом стадиону угости највећа имена нашег фудбала. На питање да ли постоји таква будућност у нашем тиму, Дамјановић одговара:

– Верујем да ова нова управа која се састоји од заинтересованих и вредних људи, на све начине покушава да врати клуб тамо где му је место. Полако, али сигурно, корачамо путем да ојачамо клуб и вратимо га у активан спортски живот. Колико ће то да траје и колико ће нам времена требати, не знам, али ја сам оптимиста. Знам да је спорт вечна радост и стална младост. И даље сам одушевљен њиме.

М.В