АКТУЕЛНЕ ТЕМЕ И ПИТАЊА ГРАЂАНА
Гост програма Радио Дунава био је Милан Шкрбић, председник општине Апатин, који је говорио о актуелним темама из области социјално-економске заштите, комуналне и инфраструктурне делатности, као и о резултатима урађеног током 2019. године. Поред тога, председник општине је одговарао на питања грађана.
- Председниче, пред нама је крај године. Шта је у 2019. години уложено у инфраструктуру у апатинској општини?
– Једна од последњих ствари које смо урадили у овој години је реконструкција пута од старог Мотела према Вагонима. Сведоци смо да бројни наши суграђани користе тај део пута који је био у веома лошем стању. Успели смо да део средстава добијемо из Владе, од Министарства привреде, и уз средства из буџета почнемо радове. Остало је да се пресвуче задњи слој асфалта. Треба рећи да је ова инвестиција вредна 100 милиона динара са ПДВ-ом. Дуг је пут до остварења инвестиције од њеног пројекта до краја радова, јер нико не може да предвиди до каквих проблема може да се дође и шта ће да се испречи. Пројекат реконструкције пута је каснио већ у почетку, било је недостатака у самом пројекту, али смо успели догурати до предзадње фазе, постављања првог слоја асфалт. На пролеће ћемо одрадити и последњу фазу.
- У сваком од села било је улагања у путеве. У Свилојеву је уређена Фабричка улица, у Сонти улица Вука Караџића. Колико су она значајна мештанима?
– Пре неколико година законом је уведен нови начин пословања месних заједница. Оне више немају ингеренцију као што су имале некада. Сада од самодоприноса до осталих примања све иде преко општине. Четири пута годишње на општинској Скупштини предајемо извештај о потрошеним средствима. Све што су раније радиле Месне заједнице данас је у делатности Јавног комуналног предузећа. Месне заједнице сада евидентирају проблеме грађана и у својим Саветима предлажу и одређују шта је најпотребније учинити за њихово село. Тако је потекла и идеја за уређење ове две улице. Успели смо и пре рока да завршимо улицу у Сонти. Средства за обе инвестиције издвојена су из буџета. Како и у осталим селима и насељима наше општине има проблема наставићемо овакву праксу. Поред средстава из општинског буџета, конкуришемо и код покрајинских и републичких фондова.
- Који комунални проблем је решен у Сонти?
– Пре четири седмице у Покрајинском секретаријату сам потписао донацију бесповратних средстава у износу од скоро 17 милиона динара за замену испуне у фабрици воде у Сонти чиме ће бити побољшан квалитет пијаће воде. Додаћемо још три до четири милиона динара из буџета потребна за комплетну замену. То је тренутно најкапиталнија и најважнија инвестиција у Сонти – да мештани добију здраву воду. Обезбедили смо средства и за пројекат пијаце. Пољопривредним произвођачима ћемо омогућити да своје производе продају легано, у исправним санитарно хигијенским условима. У Сонту је ове године уложено више од 40 милиона динара.
- Шта је учињено у Свилојеву?
– Некако је испало да је највише средстава у овој години уложено у наше најмање село, али је за то постојала оправдана потреба. У Свилојево дуго година није улагано. Обновили смо вртић и основну школу, да деца могу да раде у нормалним условима, а не у разрушеним просторијама. Направили смо Фабричку улицу и решили проблем који је годинама мучио Свилојевчане. Очистили смо одводне канале да село не плива сваки пут када падне јача киша.
- У Пригревици је, такође, било пројеката у које је средства улагала општина?
– У расвету у Пригревици уложено је 25 милиона динара, а најавили смо и инвестирање у главну улицу која је уједно и шеталишна зона. У објекат биоскладишта које се налази на улазу села из правца Стапара смо, пре само неколико година, уложили 80 милиона динара. Новац је тада обезбедила Покрајина и након изградње објекат предала општини. Како је он специфичне намене не можемо га употребити за било шта, али уз помоћ Развојне агенције надамо се да ћемо добити неког заинтересованог за покретање производње биомасе. Министарству пољопривреде смо доставили низ података, као и свим заинтересованим за овакву производњу. Сад чекамо понуде.
- У Ромском насељу је најкритичнија тачка разрован пут од Хладњаче до одлагалишта отпада, имате ли план за то?
– Често са Ромима разговорам о проблемима које имају. Санирали смо проблем раскрснице код бивше кафане „Зелена жаба“ тако што смо је проширили и асфалтирали. У овај пројекат уложено је око 10.000 евра. Пре две недеље је делагација Рома тражила пријем да би саопштили да имају проблем у Великој улици, односно, у њеном наставку у дужини од 50-60 метара, па ћемо гледати да то решимо. И пут од Хладњаче је у плану да се реконструише. Средства потребна за то су у висини од сто милиона динара. Испланиран је пут са банкинама и одливима, јер ће се качити на пут из Слободне зоне, као обилазница око Апатина. Када кренемо са радовима правићемо одмах како треба, нећемо га крпити него комплетно нов изградити. Пројекат је готов, добили смо и грађевинску дозволу и све предали у представништво Србија путева у Новом Саду. Са доласком лепог времена могли би почети радови на изградњи овог пута. Чекамо и да решимо фекалну канализацију. Након детаљног прегледа стања на терену закључили смо да је решење у вакумској канализацији. Надам се да ћемо то завршити следеће године.
- Један од пројеката, који сте поменули на конференцији за новинаре, је одвоз отпада из Апатинске општине на регионалну депонију поред Сомбора, шта се дешава са тим?
– То је идеја која траје већ јако дуго. Да би се тако нешто остварило мора да постоји дневна тонажа отпада који пристиже у један центар. Било је речи да нам се придруже општине Бач и Врбас јер сами немамо довољно дневног отпада којим би била оправдана инвестиција тог регионалног центра. Ми би, у том случају, Апатин и мања места, били подцентар, односно, подстаница која би прикупљала свој отпад и носила га у тај центар. Отпад би се у центру разврставао, сортирао и рециклирао. Али, то је још увек у покушају, без званичне поврде.
ПИТАЊА СЛУШАЛАЦА
- Шта се дешава са фирмом „Напредак“ има ли каквих новина?
– Оно што се променило у случају „Напретка“ је да је то сада приватно предузеће, које је променило неколико власника, али општина нема више ништа с њим. Једино што је остало везано за општину су неизмирене обавезе предузећа у виду неплаћеног пореза. Неколико пута сам покушао да помогнем „Напретку“ у Београду, али не могу као председник општине да водим разговоре уместо директора фирме, односно, власника. Власник фирме се није појавио ни на једном разговору, нити упутио писмо Министарству које је затворило објекат. Лично сам молио за продужетак рока од бар 12 дана да се на обалу избаци 23 000 кубика песка и испуне обавезе према купцима, чиме би се исплатиле плате радницима које им власник дугује, али је моја молба одбијена. Дошао сам и до података да је фирма приватна, а место на којем се налази државно власништво, а на такву територију општина, по закону, не може ући. Власник је обавештаван о томе да мора да измири обавезе или ће предузеће бити затворено, али се оглушио о сва. Морамо разумети да је држава затворила „Напредак“ јер се фирма налази на њиховом земљишту, а за повољније решење ситуације мора се борити власник фирме. Оно што је наша будућност је лучка делатност за коју морамо да добијемо све дозволе, а ово место где се сада налази „Напредак“ предвиђено је за неке друге садржаје. Пре месец дана смо успели да сакупимо све папире и препишемо по закону о лукама 30 хектара земљишта Дирекцији за државну имовину. Управо на тој површини је предвиђено пет рампи различитих делатности међу којима ће бити и она којом се некада бавио „Напредак“. За ове делатности биће расписани међународни тендери. Када се расподеле тендери и крене рад, радници ће моћи да се јаве на огласе за посао. Или, пре тога, када општински одбор донесе одлуку о делу катастарске парцеле који ће бити привремено издат као локација за песак и шљунак. Тачан датум још не знамо.
- Каква је ситуација са путничким пристаном?
– На конференцији за новинаре пренео сам тврдњу извођача радова да ће пристан бити готов до краја новембра, али то се није десило Рок за извођење радова још није истекао, постоји још десетак дана до његовог званичног датума. Десили су се неплански проблеми, али се пристан ради. Оно што збуњује грађане је да нема радова на Дунаву, што не значи да се пристан не прави. Фирма која ради пристан не ради у Апатину него у Умци. Овог пута је другачија изведба радова, све је монтажно, а биће донето на баржи. Дизалица макара која нам је потребна за монтирање задржана је у Београду на радовима који се тамо обављају на пројекту „Београд на води“. Док се они тамо заврше дизалица ће бити послата у Апатин. Треба нагласити и да ми, као општина, овим продужењем рока ништа не губимо. До сезоне ће бити све спремно, а крузери крећу тек на пролеће. Брод када стане у Апатин остане овде свега пар сати. Оно што наши грађани не знају је да крузери својим корисницима дају понуде на основу онога што су им о свом граду послале туристичке организације и путници сами бирају где ће ићи. Све се то договара много раније и у сагласности са државом. Ти путници нису велики потрошачи јер су им крузери изузетно добро опремљени, тако да не губимо велики новац који је можда могао остати у граду. Наше је да дамо најбољу понуду онога што би њима било интересантно. Нама је циљ да будемо на тој туристичкој мапи и да се наша понуда прошири.
- Ових дана се појавила иницијатива групе грађана који захтевају од локалне самоуправе да откаже гостовање Рибље чорбе за православну Нову годину и да се новац преусмери за лечење болесних. Да ли општина има средства за оболеле и да ли су планирана буџетом?
– Постоје 24 манифестације које се у општини одржавају, одлуком Скупштине општине су донете као манифестације од значаја за текућу годину и планиране су у буџету. То су манифестације које, због грађана, имамо обавезу да одржимо. Коначно, добили смо 80 милиона динара од Европске институционе банке, преко Министарства привреде, за Трг Никола Тесла. На то смо још додали своја средства да би инфраструктуру зграда, ткз. подземни катастар искористили када нам буде потребно. Направили смо добар посао и ретко ко има такав трг. Та бина служи искључиво за бесплатне садржаје грађанима општине, било хуманитарне, смотре фолклора или слично, а у обавези смо да то испунимо. Што се тиче питања да ли Бора Чорба треба да дође, могу рећи да је на Скупштини одлучено да Српска Нова година буде обележена. Жеља грађана је била да Бора Чорба дође у Апатин и успели смо да то договоримо. Бора је пристао и због тога што је пуно пута био овде, има верну публику и врло добру сарадњу са Мото-клубом „Пантер“. Наравно да његов долазак кошта, али су средства обезбеђена из буџета. Општина Апатин одваја 12 милиона динара као наменска средстава за помоћ оболелима. Уколико за некога требају озбиљна средства за лечење, гледамо да помогнемо, сносимо трошкове и олакшамо пацијенту и породици. Општина је ушла и у покрајински пројекат вантелесне оплодње и сносимо трошкове четвртог покушаја, а то су велика средства. Знамо да је за многе парове ово важна помоћ. Овим концертом та помоћ ничим није угрожена.
- Апатинско бродоградилиште тражи раднике, паркинг је пун аутомобила, да ли сте упознати са дешавањима у овом предузећу?
– Појавио се купац који је купио бродоградилиште, кога лично познајем и знам да се цео живот бави бродоградњом. Тај посао је обављао по целом свету. Након куповине позвали смо власника да разговарамо с њим, да му понудимо помоћ, а он је преузео све дугове бродоградилишта. Парцела предузећа је шира него што је подигнута ограда. Нови власник тренутно плаћа порез и на земљиште које му не припада јер је давно уступљено пецарошком дому, данас марини, па је започео процес прекњижбе, односно, да му се скине са терета део земљишта који користи неко други. Договорили смо састанак на којем би се разговарало о поновном покретању смерова за ученике везане за бродоградњу. У наредном периоду, за око две до три године, нови власник очекује да запосли од 400 до 450 радника. Тренутно у Бродоградилишту раде две или три фирме, а оно што је први проблем је недостатак радника. Нови власник жели да запосли младе људе, способне и жељне да раде, из простог разлога јер жели да покрене озбиљну производњу. Ово је прилика неким људима и да размисле о преквалификацији, да не иду у иностранство него да у Апатину пронађу посао. У бродоградњи и код нас може лепо да се заради, чак и више него у иностранству где морају да се плате дажбине па раднику остане мањи део онога што заради.
- Последњих дана у Скупштини се води расправа између чланова СПС-а и владајуће странке о иницијативи да неку улицу у Апатину назову именом др Живорада Смиљанића. Проблем су и грађани у предложеној Средњој улици који не желе да она мења назив. Шта је решење ?
– Да је жив др Живорад Смиљанић не верујем да би желео овако нешто. Легитимно право СПС-групе је да ово пожели, али не у овом времену, зато што постоји и она друга група која не жели да се Средња улица преименује. Уколико се ова иницијатива настави та друга група ће покренути петицију за прикупљање потписа против ње. Дакле, имамо право једних против права других. Зато кажем да није време за решавање тог питања. На Тргу Никола Тесла не може бити постављена ни биста др Живорада Смиљанића, нити било ког другог, јер се зове Трг Николе Тесле и већ имамо Теслин споменик. За тај трг смо добили средства из Европске уније и не можемо му мењати намену. Можда ће једном бити време да се биста др Смиљанића постави на неком месту, пригодном за то, али тренутно није. Ово питање ћемо оставити за времена после избора.
- Пред нама су избори, какви су планови владајуће странке о могућим коалицијама?
– Ми за сада на изборе идемо сами. Нуде нам се друге странке да уђу у коалицију, на општинском нивоу, јер смо најјача странка тренутно на овим просторима. О могућим коалицијама се пре избора и не прича, то ће председништво странке одлучити, а ми ћемо пратити смернице које нам пошаљу.
- Апатин је посетило више функционера из Српске напредне странке, шта су вам обећали за Апатин?
– Неколико пута нас је посетио министар пољопривреде Бранислав Недимовић, као и министар рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Зоран Ђорђевић. У време посете министарке Зоране Михајловић успели смо да закажемо састанак Западно-бачког округа овде у Апатину. Са њом је била јака екипа тог министарства. Договорили смо многе ствари, као што је пут у Ромском насељу, даље радове у Слободној зони где је у току изградња пројекта за трасу и подизање снаге струје на седам мегавата; после Нове године се надам да ћемо насути нових 300 км2 депресије. Имамо обећање да ћемо добити средства потребно за тај посао. Ми смо мала општина и не може издвојити средства за сређивање Слободне зоне без помоћи Министарства и државе. Уз изградњу будуће луке и постављање железничких и друмских саобраћајница, имаћемо значајно решење за развој привреде у нашој општини. Морамо решити и променити застареле карте по којима је тај део још увек уписан као део Хрватске територије. Приликом посете Апатину лично је председник Александар Вучић обећао да ће лука бити изграђена у Апатину, и то је оно на шта рачунамо. Треба имати само стрпљења, али сам сигуран да ће Апатин бити као некада када је имао 41 фирму. Иако кажу да смо забачени, тврдим да нисмо. Ова брза саобраћаница која ће проћи од Врбаса, Куле, Сомбора, према Бачком Брегу и Кикинди биће нам на 14-15 километара, што ће додатно отворити Апатин према осталим градовима. Нама је Дунав магистрала и повезује нас са Европом. Имаћемо луку, Слободну зону, близу ће нам бити брза саобраћајница са три траке, тако да чврсто верујем да Апатин има добру будућност, само треба имати стрпљења, рекао је Милан Шкрбић, председник општине Апатин.
