Зоран Стошић Врањски, српски сликар и писац, рођен је 8. 7. 1936. у Врању од оца Јосифа, наставника музике, и мајке Јелене, поштанске службенице.
Сликарске студије завршио је у Београду на Вишој педагошкој школи 1961. (сликарски одсек у класи проф. Анте Абрамовића) Прву самосталну изложбу имао је у Врању 1955. Самостално је излагао више од 130 пута.
Био је члан Удружења ликовних уметника Србије, Удружења ликовних уметника Војводине, Удружења књижевника Србије и Друштва књижевника Војводине. Био је редован члан Матице српске. Његова дела се чувају у бројним јавним и приватним колекцијама. Добитник је награда и признања од којих зе издвајају: Плакета Ослобођења града Врања, Октобарска награда града Сомбора, Златна значка Културно-просветне заједнице Србије и др. Од 1992. Градски музеј Сомбор и Народни музеј Врање примају Стошићеве радове у оквиру легата. Ова два музеја 2018. заједнички издала су монографију уметника под називом “У пространству слике”.
Осим у ликовној уметности Стошић се изражавао као веома занимљив писац ликовне есејистике. Објављене су му књиге и сабране расправе о ликовној уметности: Дванаест тестамената граду Врању, Житија сликара, Сликарска казивања, Приказања Фрушкогорских манастира и сликарска прикљученија, Космос над Врањем.
Бавио се педагошким радом, радио је као наставник ликовног васпитања у школама.
Посетио је у оквиру својих студијских путовања Аустрију, Италију, Швајцарску, Немачку, Мађарску, Словачку, Грчку и Свету Гору (Хиландар).
Приликом боравка чланова посаде Аполо 15 у Новом Саду (1976), Стошић је поклонио астронаутима своје слике инспирисане Месечевим пределима. Један од астронаута, Џон Ирвин, тада је изјавио: “Слике које смо данас добили заиста изгледају као терен на Хадлијевој бразди на коју смо се спустили!”
Овим поводом добио је од НАСА Медаљу за сликање космоса и признање од Смитсоновог института. Приликом агресије НАТО на нашу земљу 1999. одрекао се ових признања.
Умро је у Сомбору 20.12. 2022.
Легат Зорана Стошића у Градском музеју Сомбор броји 89 слика, 55 цртежа и богату документацију о животу и раду овог уметника.
Сликар космоса и православних монаха, помирио је у свом раду модерни израз, чак у веома смелим решењима у кључу асоцијативног сликарства и апстракције, са духовним вертикалама усмереним према вечним истинама. Сликарство косимичких предела обасјаних светлошћу која нема свој физички извор спајало се са лицима монаха и њиховом духовном светлошћу. Стошић је, можемо то закључити, био сликар светлости и светости.
Фото: Ладислав Петреш
