[starlist][/starlist][starlist][/starlist]
SOMBOR: Godinama, sada već i decenijama unazad, jedna od naimpozantnijih građevina, arhitektonsi biser Sombora, Grašalkovićeva palata, umesto dike i ponosa ovog grada predstavljala je pravo ruglo u strogom centru varoši, na njenom najvećem Trgu Svetog Trojstva.
Palata služila kao karantin, pošta, žandarmerijska stanica, trgovina, a sprema se da bude kulturni centar.
Ipak, po svemu sudeći tome će uskoro doći kraj, zahvaljujući projektu „Somnibus – Palata kulture“, koji je republičko Ministarstvo kulture i informisanja prepoznalo kao pažnje vredan projekat kojim je ovdašnja lokalna samouprava aplicirala na konkurs „Gradovi u fokusu 2018“ i koji je podržala sa inicijalnih osam miliona dinara.
Vrednost samog projekta je mnogo veća, jer je njime obuhvaćena rekonstrukcija Grašalković palate i njena prenamena u svojevrsni centar kulture u kojem bi pre svega mesto našle sve organizacione jedinice ovdašnjeg Kulturnog centra „Laza Kostić“, koje se trenutno nalaze na dve lokacije u gradu. Time bi se, ako je po projektnoj dokumentaciji, uspostavio jedinstveni centar kulture koji bi bio „centar prezentacije sveta u Somboru i Sombora u svetu“.
Ukoliko nadležna komisija resornog Ministarstva nije odredila decidnu namenu sredstava, o njenom utrošku će odlučiti projektni tim koji je predvođen gradskim većnikom Nemanjom Saračem i u kome su pored njega i glavni gradski urbanista Milan Stojkov, prof dr Milivoje Mlađenović i Bojana Nešović, koordinatorka ovdašnje Kancelarije za mlade.
Od nadničara do grofa
Anton Grašalković potiče iz porodice seoskih nadničara, koji će svojim sposobnostima i izuzetnim intelektom, pored već narečene funkcije, postati i predsednik kraljevskih dobara, tajni dvorski savetnik i čuvar krune. Uz sve to Grašalković je dobio i naslednu plemićku titulu „grof od Đorakija”, a u gradu koji još uvek pamti njegovo ime podigao je i pivaru, koja je odavno prestala sa radom i čija je zgrada porušena.
Sama Grašalovićeva plata koja je svoj građevinski krah doživela tokom privatizacije nekadašnjeg trgovinskog lanca „Prehrana“ kojem je bila ustupljena, kamen temeljac je dobila 1750. godine, a samo ime po grofu Antonu Grašalkoviću (1693-1771), upravniku kraljevskih komorskih dobara, vlastelinu Baje i za dugo najznačajnijem visokom carskom činovniku Sombora, koji je priveo kraju gradnju ovog zdanja 1763. davši mu današnji izgled i funkciju administrativnog centra planskog naseljavanja podunavskih Švaba na ove prostore i njihovog prolaznog karantina od druge polovine 18. veka.
Prema somborskoj hronici fra Bone Mihaljevića polaganjem kamena temeljca 24. jula 1750. započeta je izgradnja monumentalne namenske spratne palate za administraciju, koja je završena 1763. Datum završetka 1763. upisan je na unutrašnjoj strani stepeništa, dok je dugačko bočno krilo u Zmaj Jovinoj ulici dozidano 1891, kada je kompletna fasada dobila novi usaglašen ukras.
Nije sigurno da je sačuvana prvobitna fasada ili je ona kasnije obogaćena raznim dodacima koji se ne uklapaju baš u uobičajena stilska obeležja toga doba. Kako bilo, glavna fasada prema Trgu Svetog Trojstva i Ulici Cara Lazara ima relativno asimetrično rešenje, pa je u prizemlju široka lučna kapija ajnforta iznad koje je balkon sa masivnim konzolama i ogradom od kovanog gvožđa, dok su fasade su prekrivene plitkim horizontalnim fugama u malteru.
Tokom vekova ova građevina je menjala namenu, pa je tako nakon kolonizacionog centra podunavskih Švaba bila pošta, žandarmerijska stanica… da bi u periodu soc-realizma bila sedište trgovinskog preduzeća „Prehrana“, za čijeg privatizacionog vakta je bila i skoro potpuno devastirana.
M. Miljenović/Dnevnik
