Више грађана у Апатину пријавило је поруке “Поште Србије” за које се накнадно испоставило да су дело превараната. У само два случаја која су током протекле недеље пријављена у полицијској станици Апатин преваранти су са рачуна украли више од 50 000 динара. Образац је у оба случаја веома сличан, након СМС поруке и информације о преузимању пакета, кроз неколико корака преварант покушава да дође до броја текућег рачуна и ПИН кода.
Из “Поште Србије” истичу да је циљ обмане давање личних података корисника о платној картици, а да из компаније никада нису слали такав захтев. Стручњаци упозоравају да у случају преваре одмах треба обавестити матичну банку. Коришћење ћирилице, латинице и позиви на хитност су знаци који упућују на намештаљку, наводе надлежни.
“Ваш пакет је стигао у складиште и не може бити достављен због непотпуне информације о адреси. Молим вас, потврдите вашу адресу на следећем линку.” Многи грађани су у последње време добили ову поруку.
Директорка Функције информационих технологија, електронских комуникација и развоја у “Пошти Србије” Милица Спасић наводи да је у питању класична превара када корисници унесу своје податке.
“На наредној страници требало је да унесу и податке о својој картици како би платили неку суму новца да би им пошиљка поново била испоручена. Корисници који су унели своје податке, заправо су били преварени и злоупотребљени су њихови подаци. ‘Пошта Србије’ се корисницима никад тако не обраћа и не очекује од њих да на некој интернет страници унесу своје личне податке. То корисници треба увек да имају на уму”, каже Спасићева.
Шта указује на превару
Ћирилица и латиница у поруци, позивање на хитност – знакови су који могу указати на превару, а стручњаци упозоравају да посебно треба обратити пажњу на садржај линка у поруци.
Стручњак за информациону безбедност Лука Милинковић каже да линк који корисници добију често садржи случајан распоред карактера, зато што се ради о измишљеним линковима о стварној институцији.
“Сам линк их може повући да се улогују са својим подацима за м-банкинг или за мејл или их може повући да оставе своје податке о платним картицама, које онда злонамерне особе користе како би те податке злоупотребили”, каже Милинковић.
У случају преваре одмах обавестити банку
Људи често схвате да су жртве преваре тек кад остану без новца на рачуну.
Виши стручни сарадник за регулативу и анализу у Сектору за заштиту корисника финансијских услуга Народне банке Србије Ђорђе Гојковић истиче да, када грађанин схвати да је погрешио и да је реч о превари, пре свега треба без одлагања да обавести банку чији је платни инструмент злоупотребљен.
“Да би банка извршила блокаду платне картице и да би се обуставила сва плаћања и даља злоупотреба картице”, закључује Гојковић.
Прошле године НБС је корисницима злоупотребљених платних картица вратила више од 17 милиона динара.
