ДАНИ ЗОЛТАН: ДРОН БИ БИО СРУШЕН ТРИ МИНУТА ОД УЛАСКА У ВАЗДУШНИ ПРОСТОР СРБИЈЕ

И после двадесет и три године Србија неће заборавити бомбардовање које су припрадници НАТО алијансе извршили на њу 1999. године, тада као Савезне Републике Југославије, чије жртве памтимо, а последице осећамо и данас. Датум 24. март нас подсећа на почетак тог непријатељског чина и враћа болне успомене. За почетак бомбардовања искоришћен је случај Рачак (полиција је 15. марта 1999.  извела акцију разбијања упоришта припадника ОВК групе, батаљона „Садик Шаља), а обустављено је тек након 78 дана, 10. јуна 1999. године, потписивањем Кумановског споразума и Резолуције 1244.

– Бомбардовање СР Југославије урађено је на неприхватљив начин јер наша земља ни на који начин није извршила агресију на било коју НАТО земљу нити на Сједињене америчке државе. Они су, без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, извршили агресију на потпуно суверену државу. Без икаквог међународног права и подршке за тај чин. Сада, када евоцирам успомене на време пре 23 године, донели смо праву одлуку да се бранимо, без обзира што смо били окружени НАТО земљама и нисмо имали савезнике. Тада смо рачунали на Русију која није имала снаге да се супростави, а после је ушла у савез који није био повољан за нас, рекао је Золтан Дани, пуковник у пензији.

Дани је 1999. године био командант Трећег дивизиона 250. ракетне бригаде који је 27. марта оборио амерички бомбардер Ф-117. Бомбардер је пао у атар села Буђановци код Руме и први је оборени авион израђен у стелт технологији. Ових дана су се појавиле информације да је “Ноћни јастреб”, како су га звали, оборен захваљујући томе што су руске обавештајне службе уступале податке (сателитске снимке) уласка Ф-117 у Србију.

– Тамо где сам ја био командант био је тактички ниво, дивизион ПВО противавионске одбране са ракетним системом земља-ваздух Нева С-125. Можда су нешто слали на неком стратегијском нивоу у тадашњу врховну команду ваздухопловних снага, али то до нас није долазило. Тог Ф-117 смо открили нашим осматрачким радаром средњег домета П-12 за којим су били одлично обучени оператери. Знали смо да употребимо тај ракетни систем и били смо брзи, објаснио је пуковник Дани.

Обарања „невидљивог“ авиона и ловца Ф-16 су довела су и до других полемисања, чиме је војска СР Југославије располагала. Међу њима је и нагађање да су међу ПВО системима били апарати БУК (самоходни ракетни систем земља-ваздух средњег домета коју је развио Совјетски Савез) и да су нам их Руси тада послали као помоћ.

– Тај податак није тачан, ми тада нисмо имали БУК. Оно што смо тада најбоље имали био је ракетни систем Нева. Поред тога смо имали ракетни систем КУБ али због конструкције (техничких карактеристика) није се баш показао те 1999. године. Осматрачки радар му је центиметарског опсега па брзо привлачи на себе противрадарске ракете и лако су га уништавали, појаснио је Золтан Дани.

Ратни сукоб између Украјине и Русије или још један у који је уплетен НАТО, узнемирио је светску јавност и запљуснуо већи њен део страхом о могућем ескалирању сукоба у региону . Тај страх је добио упориште у паду беспилотне летелице ТУ-141 која је из правца Украјине прошла кроз Румунију и Мађарску и након 60 минута се срушила у Хрватској. Остало је без одговора питање шта се десило са противваздушном одбраном суседних земаља и чланица НАТО алијансе, а наметнуло се и оно да ли би се Србија, могла носити са претњама овог типа.

– Тешко је рећи, дрон је 10 метара дугачак, 6-7 тона тежак, може да носи војна средства, за ометање или за извиђање. По мојим сазнањима овај није био снабдевен ни са убојним средствима јер би на месту пада била видљива огромна рупа. У нашем систему обезбеђивања ваздушног простора биле су дежурне јединице у којима је готовост за дејство била за пар секунди. Чим би се на улазу у ваздушног простора појавила летелица, најближа јединица би већ дала узбуну и дејствовало би се по томе. Зашто то није урађено не знам, неко је вероватно погрешио. Постоји могућност да су је Украјинци погрешно програмирали и да се дрон отео контроли, али и да су га Руси намерно послали да виде како ће запад реаговати. Ми би га, да је ушао у ваздушни простор Србије, чак и са техником из 1999. године срушили два до три минута након откривања ракетним системом Нева. Он се лако примети јер је крупна летелица, јасно се види на екрану, тврди пензионисани пуковник.

Дрон у суседној земљи показао је (не)постојање адекватне противваздушне одбране. Да ли је Србија у бољој позицији, у јавност су изнети подаци да у Србију стиже кинески ФК-3 ракетни систем средњег домета, што је нека врста хибрида америчког “Патриот” и руског С-300 ракетног система дугог домета. Шта је од ракетних ПВО апарата Србији потребно да осигура небо?

– Патриот не подржавам јер није дорастао руским ПВО средствима. ФК-3 је сличан као С-300 али би С-400 био бољи. ПВО средства руског произвођача су много боља. Тако тренутно видимо да не постоји ниједно средство на западу које може да се супростaви суперсоничној ракети “Кинџал” јер је мале одразне површине и јако велике брзине, категоричан је Золтан Дани.