Радно време би требало ограничити на четири сата дневно, мишљење је многих истакнутих стручњака.
Они сматрају да ми једноставно нисмо ни ментално ни физички способни да радимо дуже од тога.
Тешко је да било који човек може да ради потпуно концентрисан више од пет сати дневно, остатак радног времена зехтева само делић фокуса и своди се на попуњавање времена, наводи се у тексту “Quartza”. Слободно време, такозвано “празно време”, је заправо изузетно важно за нас и за развијање наше кретивности.
Постављање правих услова за рад подразумева испланиране послове, али и планиране паузе.
Можда се чини да је ово мишљење у супротности са мишљењем да је време новац, али је заправо слободно време то које нам омогућава да заиста напредујемо. Другим речима, мало је вероватно да ћете повећати своју продуктивност тиме што ћете више и дуже радити.
Чак је и чувени филозоф Бертранд Расел у свом есеју из 1932. године заговарао четворочасовно радно време.
Сви они којима се не свиђа идеја четворочасовног радног времена требало би да се запитају да ли би волели да се о њима брине медицинска сестра на крају дванаесточасовне смене или на почетку четворочасовне, наводи се у тексту.
Бенефиције од краћег радног времена су вишеструке, смањен број изостанака са посла “због болести”, мањи трошкови и боља интеграција пословног и приватног живота.
Веће су шансе да ће задовољни радници бити креативнији, продуктивнији и посвећенији. Компаније би могле новац уштеђен на платама да инвестирају у обуку и развој својих људи. Овакво радно време би значило и више радних места за незапослене.
Нови Зеланд, Шведска и Британија, су земље-љубитељи краћег радног времена. Чак 61 одсто британских радника сматра да ће их четворочасовно радно време учинити продуктивнијим.
Пракса дугог радног времена несумњиво ће се пре или касније прекинути. А једнога дана ћемо можда почети да ценимо и радње које обављамо, а које нису плаћене, закључује се у тексту.
Аутор: B92
