Човечанство ће 30. јула потрошити све природне ресурсе и услуге које Земљини екосистеми могу да обнове током једне године. Од тог дана свет живи на еколошки дуг, односно природни капитал троши брже него што природа може да га обнови, саопштила је организација WWF Адрија.
Према прорачунима организације „Global Footprint Network“, која је развила методологију еколошког отиска, човечанство тренутно користи природне ресурсе 73 одсто брже него што Земљини екосистеми могу да их обнове. Такав ниво потрошње одговара ресурсима које би могло да обезбеди 1,73 планете Земље.
Сарадница за комуникације и односе с јавношћу у WWF Адрији Александра Угарковић истакла је да овогодишњи Дан еколошког дуга пада шест дана касније него прошле године, али да то није последица смањења притиска на природу.
„До померања датума дошло је првенствено због ажурирања података и методологије израчунавања. Стварни трендови показују да се јаз између људске потрошње и биокапацитета планете и даље повећава. То је исто као да током целе године трошите 1,73 плате, а располажете само једном. У неком тренутку та разлика ће нас скупо коштати“, упозорила је Угарковић.
Последице прекомерне потрошње природних ресурса видљиве су у губитку шума, деградацији земљишта, нестајању биолошке разноврсности и повећању концентрације угљен-диоксида у атмосфери. То додатно појачава климатску кризу и угрожава производњу хране, доступност природних ресурса и квалитет живота.
Решења подразумевају смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште, одрживију производњу хране, ефикасније коришћење енергије и одговорније управљање природним богатствима.
У WWF Адрији наглашавају да су за померање Дана еколошког дуга на каснији датум неопходне хитне и системске промене у начину на који производимо, трошимо и користимо природне ресурсе.
Земље Балкана ушле су у еколошки дуг знатно раније од глобалног просека. Црна Гора је ову границу прешла 20. априла, Хрватска 25. априла, Босна и Херцеговина 26. априла, док је Србија у еколошком дугу од 16. маја.
То показује да начин производње и потрошње у региону захтева више ресурса него што природа може да обнови током једне године.
Извор и фото: WWF Адрија
