У најновијем издању емисије „Живот испод површине“, емитоване на таласима Радио Дунава, стручњаци су указали на све већи проблем инвазивних врста у Дунаву, али и представили конкретна решења кроз пројекат „Danube Care“, који се бави редукцијом бодљобрадог рака паметном експлоатацијом његовог меса и љуштуре.
Гости емисије били су др Александар Бајић са Природно-математичког факултета у Новом Саду, са Департмана за биологију и екологију, и др Ивана Чабаркапа са Научног института за прехрамбене технологије, који су детаљно говорили о присуству и утицају инвазивних врста, али и могућностима њихове контроле.
Како је објаснио др Бајић, бодљобради рак, америчка врста која је у Европу донета ради узгоја, данас представља доминантну врсту речног рака у Дунаву. У Србији је први пут забележен управо у Апатину 2002. године, а већ након неколико година проширио се дуж читавог тока реке.
Ова врста, иако брзо расте и достиже велику бројност, има изразито негативан утицај на аутохтоне врсте. Конкурише им за храну и станиште, али и преноси такозвану „рачју кугу“, обољење које је смртоносно за домаће врсте ракова.
„Он буквално потискује наше аутохтоне врсте и мења екосистем“, нагласио је Бајић, додајући да је управо због тога неопходно тражити начине за контролу његове бројности.
Једно од решења представља управо пројекат „Danube Care“, о којем је говорила др Ивана Чабаркапа. Реч је о иницијативи која има за циљ да се инвазивна врста искористи као ресурс, чиме се истовремено смањује њен број и ствара нова економска вредност.
У оквиру пројекта развијени су различити производи од меса бодљобрадог рака, укључујући мариниране производе за људску исхрану, али и храну за кућне љубимце. Пре производње, месо је прошло све анализе безбедности и квалитета, чиме је потврђено да је употребљиво за исхрану.
Посебна пажња посвећена је и љуштури, која се показала као вредан ресурс. Истраживања су показала да може да се користи као природни филтер за уклањање тешких метала из отпадних вода, са ефикасношћу већом од 70 одсто.
Поред тога, љуштура је богат извор калцијума и антиоксиданса, а може се користити и за добијање биоразградивих материјала, попут амбалаже. На тај начин пројекат тежи концепту „нултог отпада“, где се сваки део организма искоришћава.
Саговорници су истакли да овакви приступи могу бити кључни у борби против инвазивних врста, јер омогућавају њихово системско изловљавање и смањење притиска на домаће екосистеме.
БОДЉОБРАДИ РАК НА ТАЊИРУ-ОД ЕКОЛОШКЕ ПРЕТЊЕ ДО ГАСТРОНОМСКОГ ПОТЕНЦИЈАЛА
Истраживачи сматрају да би управо његово увођење у јеловнике могло да помогне у контроли бројности и заштити екосистема једне од најважнијих европских река.
Гошћа емисије, др Ивана Чабаркапа, истиче да су досадашња истраживања показала да је месо овог рака здравствено безбедно и нутритивно вредно. Да би се нашао на тржишту, ипак, неопходне су измене законске регулативе, јер је тренутно дозвољен излов, али не и комерцијална продаја.
Да потенцијал није само теоријски, показује и недавна дегустација у Новом Саду, где је тридесет професионалних кувара имало прилику да проба месо бодљобрадог рака. Оцењивали су укус, арому, текстуру и еластичност, а први утисци су, како кажу стручњаци, веома позитивни.
Према њеним речима, месо овог рака по својим карактеристикама подсећа на пилећи филе.
„Богато је протеинима и има значајан гастрономски потенцијал. То је најједноставнији начин да се опише његова вредност“, наводи Чабаркапа.
Управо зато научници траже одрживо решење. Једна од идеја је да човек постане његов „природни непријатељ“, кроз контролисану употребу у исхрани. Поред гастрономије, потенцијал постоји и у индустрији.
