БОДЉОБРАДИ РЕЧНИ РАК ИНВАЗИВНА ВРСТА КОЈА ЗАСЛУЖУЈЕ МЕСТО НА ЈЕЛОВНИКУ

APATIN DRUŠTVO SOMBOR SRBIJA VESTI

Рак из Дунава могао би да постане нови гастрономски специјалитет Војводине, кажу са Института за прехрамбене технологије у Новом Саду. Уверени су да би могао да се “нађе на тањиру” и да би његово уписивање у јеловнике помогло да се екосистем једне од највећих европских река и њених притока заштити од ове, како кажу, инвазивне и штетне врсте.

Управо због тога започета су истражавања која су до сада показала да је месо рака здравствено безбедно и да има нутритивни квалитет, а да би постао део гастрономске понуде, потребно је да се мења и законска регулатива.

Месо бодљобрадог рака из Дунава недавно је имало прилку да проба тридесет професионалних кувара из домаћих ресторана и хотела, али не у сали неког лепо декорисаног ресторана већ на Научном институту за тенхнологију у Новом Саду. Они су требали да обрате пажњу да ли је месо укусно, какве су му арома и текстура, али и да ли је еластично и жвакљиво.

Маја Бањац са Департмана за гастрономију ПМФ каже за Еуроњуз Србија да су досадашњи утисци о квалитету и укусу меса добри, као и да посећа на пилећи филе.

Истраживања која су до сада рађена казују да је месо веома хранљиво. Чак га пореде са пилећим филеом. Има велики садржај протеина. Што се тиче гастрономског потенцијала, он је велик – тако бисмо најлакше могли да га опишемо, каже Бањац.
Kако је прича о бодљобрадом раку отишла у неочекиваном и опасном смеру

Осим као додатак гастрономској понуди Војводине, на Научном институту за прехрамбене технологије, уврштавање бодљобрадог рака на јеловнике виде и као начин да се његова бројност у Дунаву смањи.

Наиме, и ако је становник те реке тек један век, у протеклих пар деценија постао је доминантан. У екосистем Дунава уведен је у Немачкој како би повећао бројност речних ракова, међутим прича је отишла у неочекиваном смеру. Како за Еуроњуз Србија каже Ивана Чабаркапа, Научни институт за прехрамбене технологије Нови Сад, та врста проширила се на рачун осталих.

-Њена инвазивност се пре свега огледа у преносу болести – рачије куге, на коју је сама врста отпорна али нису отпорне остале врсте ракова. И то је довело у великој мери до угрожености аутохтоне врсте рака, где је он заштићена врста и тренутно се налази на црвеној листи заштићених врста, каже Чабаркапа.

Иначе, бодљобради ракови размножавају се два пута годишње, а женка снесе до 370 јаја. На Институту за прехрамбене технологије појашњавају да та врста због тога изазива еколошку катастрофу, јер осим што уништава аутохтоног дунавског рака, уништава и рибљи фонд. Јасмина Лазаревић са овог института каже да га има у притокама Дунава и у готово свим земљама Европе.

-Просто, та инвазивност нас је заинтригирала да видимо шта је са нашим аутентичним раком и како да решимо ту инвазивност бодљобрадог рака дунавског, каже Лазаревић.
Још једна намена – биоразградива амбалажа

Будући да нема природног непријатеља, намера је да његов предатор постане човек, а да уместо еколошки штетне, та врста постане вишеструко корисна. Осим за исхрану, могао би се користити и за израду биоразградиве амбалаже, јер му је љуштура богата хитином.

Међутим, да би ишта од тога било могуће, један од првих корак морала би бити измена законске регулативе, будући да је дозвољено његово изловљавање, али не и трговина.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.