Љубитељи ектремних спортова сада могу и у Апатину тренирати и припремати се за такмичења. Тридесетогодишњи Страхиња Јованић, са још неколико Апатинаца, основао је клуб „Deer runners“ (јелени-тркачи). У клубу се тренира за све популарнији OCR-
Obstacle course racing (трке на стази препрека) који обједињује теренско трчање, теретану на отвореном и функционалне тренинге. Такмичари пред собом налазе препреке које могу бити природне или вештачке, тестирају своје границе и померају их, ментално и физички се боре са изазовом, али се и забављају.
-Прошле године сам почео да се бавим трчањем с препрекама, спорт у коме је обједињено трчање и пролазак кроз разне препреке као што је пролазак кроз ватру, улазак у воду, пењање на канап, пролазак испод бодљикавих жица, и где блатњав завршаваш у финишу. Спорт је врхунски!, започео је причу Страхиња Јованић, видно одушевљен овим изазовним али забавним спортом. ОЦР захтева физичку спремност појединца на максималном нивоу. Уз то је потребно да тркач буде и ментално јак да се може носити са изазовима. Овај спорт својом атрактивношћу последњих година привлачи појединце, али и медије. Зато се њиме баве бивши спортисти који су завршили спортске каријере и желе нове изазове, људи који раде су при војсци, САЈ-у, полицији, али и аматери, заљубљеници у трчање. Релације су дуге од неколико до 7, 10 па и 15 километара и подсећају на прелазак војног полигона.
–Желимо да што више Апатинаца укључимо у овај спорт. Зоран Ракић и ја смо покренули оснивање клуба и смислили име које нас повезује са нашим Апатином. Већ смо направили и дресове. Апатин има дивну природу и одличне терене на отвореном где углавном тренирамо. Полуострво, шума, Бања, сви ти терени нуде могућност одличних трка тако да размишљамо да у будуће организујемо једну и код нас, каже Јованић.
Како још нема организације на нивоу Србије која би окупила све заинтересоване за такмичења у овом спорту, преко сајта трке.рс информишу се када и где има трка. Тренутно се шест Апатинаца редовно пријављује на трке.
Полигон на Фрушкој Гори
-У трци на Петроварадину учествовало је 850 такмичара из целе Србије. Из Апатина су поред мене трчали Драган Репац, Немања Војводић и Александра Дураковић која је дебитовала, ово јој је била прва трка. Било је то најмасовније такмичење на ком сам учествовао и било је врхунски. Због препрека су направили групе од 40 људи које су кретале са по четири минута размака. Сваки такмичар је имао стартни број и чип на руци. Никада на тркама не знаш шта је пред тобом и шта те чека. Организатори су нам рекли да ће нам бити потребне лампе за главу. Током трке смо схватили да део руте пролази кроз катакомбе. Ко није понео лампу (а било их је) морао је чекати некога ко је има. Затим смо имали пред собом карике, пролазак испод мреже, прелазак на рукама манки-бара или
мајмунских лестава и још доста тога. На рутама буде свега и свачега. Следећи план нам је Нови Сад, у јуну месецу, где ће бити само један километар трчања, али 30 екстремних препрека на песку. Очекујемо да буде одлично, испричао је Страхиња. Време не игра улогу за такмичаре. Сунце, киша, снег, већ су изазов сами по себи. Јованић каже да су почетком марта у Шапцу трчали на температури око нуле, падао је снег и од 300 учесника трку је завршило 230. Прошле године је у Руми било обрнуто, трка је била у летњем периоду па су трчали на плус 35.
Такмичења нису ограничена за пол или узраст, али су за најмлађе прилагођене препреке и дужина пута. На Петроварадину је најмлађи учесник имао 14 година. Такмиче се момци и девојке, млађи и старији, сви који се осећају довољно спремни да се суоче са изазовима, објаснио је Јованић. Рангирање на такмичењима иде према градовима из којих учесници долазе. Мере времена четири најбоља такмичара из једног града, невезано да ли су се пријавили заједно или не, и одређују његово место на завршној ранг листи.
Највећи успех је да завршиш трку без великих повреда, да осетиш да си савладао све и да то можеш. Мој најбољи успех до сада је на Фрушкој Гори где сам трку завршио на 75 месту, а циљ ми је био да уђем међу првих 100. Обзиром да сам тек прошле године почео тренирати осећам се задовољно што сам урадио оно што сам желео. Кад прође неко време и побољшам кондицију и снагу биће амбиција и за бољи резултат. Сво четворо смо се добро пласирали и били задовољни, каже Страхиња Јованић.
Свака здрава особа, припремљена ментално и физички може да се опроба у овом спорту. Савладавање препрека и долазак до жељеног циља ојачава дух и самопоуздање. Тркач схвата колико може померити границе и да оно што је до јуче било неосвојиво, данас је иза њега. Препреке су ту да би биле савладане, баш као и животу. Овај спорт нуди све: изазов, љубав према трчању, проверу сопствених снага, адреналин, забаву. И све то сада и у Апатину у новом спортском клубу „Deer runners“.
М.B
