У знак захвалности на досадашњој успешној сарадњи и братском односу према Српској православној цркви и српском народу, апатински жупник и наддекан подунавски, Јакоб Фајфер примио је данас највише одликовање које додељује Српска православна црква, орден Светог Саве другог степена.
Фајферу је ово одликовање уручио Патријарх српски Порфирије на празник обнављања храма светог великомученика Георгија у новосадском Саборном храму, а поводом славе Града Новог Сада. Уручујући највише одликовање Српске православне цркве, којим Свети Архијерејски Синод одликује заслужне установе и појединце, Његова Светост Патријарх српски Порфирије је, поред осталог, рекао:
-Сви ми људи имамо неке дарове; не постоји човек који нема неки дар и сви дарови су дати свакоме од нас понаособ на различите начине да би сваки наш дар служио једном јединственом дару, а то је дар љубави. Наша Црква, пре свега увидом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, препознала је да ви који сте добили, свако на свој начин, посебан и различит дар, искористили сте тај дар да буде у служби дара љубави. Дарове смо добили да бисмо служили Богу кроз њих, узвраћали на оно што смо од њега добили и да бисмо служили ближњем. Наравно да ово признање јесте најскромније хвала за све оно што сте ви учинили, а много више сте учинили од сваке речи која би могла да искаже захвалност, учинили сте у односу на друге људе, а то значи у односу на Бога, поручио је Патријарх Порфирије.
Апатинском жупнику Јакобу Фајферу који преко 45 година предано обавља свештенички позива, и који је личним залагањем значајно допринео међуконфесионалној сарадњи и верској толеранцији између Kатоличке и Православне цркве, орден “Светог Саве” неизмерно значи.
-Много ми значи овај орден који сам примио, јер представља потврду посвећеног рада на зближавању људи, без обзира које су вероисповести. У Светом писму се јасно каже: Вера без дела је мртва! Ја сам се тог принципа стално држао у свом раду и то ми је доносило задовољство. Вера је наднационална и она је савршенство. Ми на овом свету нећемо дочекати рај јер смо створени за вечни живот, и на земљи треба да се потрудимо да га заслужимо. А то можемо учинити само ако пропагирамо љубав и ширимо толеранцију – поручио је Фајфер и открио да данас прослављава 69. рођендан. Kако каже, ово призање му је најлепши рођендански поклон који је до сада примио.
Фајфер је Христово учење прихватио у кући својих побожних родитеља, где је усвојио и принцип да не сме бити разлике између речи и дела, који су га упућивали на верско схватање религије а не на национално. Рођен је у Плавни 16. новембра 1952. године, а детињство је провео у Бачу, да би класичну гимназију завршио у Суботици. Пут га је потом одвео у Ђаково где је завршио Теолошки факултет, на којем је продубио и проширио своју веру у Христово учење. Декретом бискупа Матише Звекановића он је почетком априла 1977. године ступио на службу у Оџацима, а од 2000. године и у општини Апатин.
Поред највишег призања Српске православне цркве, Фајфер је 2012. године указом тадашњег председника Републике Србије Томислава Николића одликован Сретенским орденом другог реда.
Орден Светог Саве су поред Јакоба Фајфера примили још и професорка др Весна Туркулов, начелница Kлинике за инфективне болести Kлиничког центра Војводине у Новом Саду, у знак признања за оданост Цркви, делатну љубав према ближњима, показану кроз вишегодишњи плодоносан рад, а посебно кроз велики допринос у несебичној, храброј, и надахњујућој борби против епидемије коронавируса. Зоран Вапа, некадашњи директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, за велики допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште. Орден Светог Саве додељен је и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Новом Саду, поводом јубилеја седамдесетогодишњице оснивања и у знак признања и допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште, а орден је примио господин Синиша Зековић. Све ордене именованима је доделио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја.
