Апатинско Удружење љубитеља природе основано је 2018. године од неколико ентузијаста природњака, са циљем унапређења заштите животне средине, али и едукације грађана, са посебним акцентом на едукацији најмлађих Апатинаца. Председник овог удружења је др. Иван Ковач.
Апатинско Удружење љубитеља природе „Франц Шпајзер“ је недавно скренуло пажњу о значају дивљег света око нас, како су за Дунав радио рекли у овом удружењу. Председник удружења др. Иван Ковач је истакао да овај значај нажалост нема велики утицај на појединце.
-Свакодневно на улици срећемо незбринуте псе и мачке и даље се дешава тровање птица грабљивица које су строго заштићена врста. Због непознавања животиња људи су склони да их уништавају. Ове године покушали смо да ублажимо предрасуде о једној врсти, а то су паукови. Изложбом „Бонсаи и паукови“ покушали смо да приближимо грађанима односно посетиоцима изложбе ову врсту и уведемо их у свет егзотичних паукова, а наравно и домаћих. Изложба „Бонсаи и паукови“ била је јединствена прилика да посетиоци виде спој уметности и природе, рекао је др. Ковач.
Подсећамо, у организацији Удружења љубитеља природе “Франц Шпајзер” , на Дан планете Земље организована је изложба бонсаи стабала и јединствена презентација о пауковима.Посетиоци су имали прилику да виде преко 50 специфичних и ретких бонсаи стабалаи изложбу егзотичних врста паукова.
Организовано је и предавање биолога, археолога Гордане Грбић.
Ова манифестација је спојила природу, науку и уметност, те су ученици нижих разреда имали прилику да учествују на ликовном конкурсу чија је главна тема била “Девојчица и паук”.
Иван Ковач је напоменуо и да су чланови Удружења ове године посебну пажњу усмерили на „малу башту“.
-Један од циљева нам је да јавности прикажемо о чему је реч када је у питању мала башта, којој смо посветили посебну пажњу, а овом приликом захваљујем Општини Апатин за средства која су уложена за реализацију воденог биотопа. Важно је напоменути да су малишани из апатинских вртића упознали уз нашу помоћ свет водоземаца, риба, корњача…
Др. Иван Ковач је позвао све заинтересоване љубитеље природе да се придруже удружењу.
-Одржавање баште и манифестација захтева много енергије и времена. Истим еланом радимо за појединце или групе заинтересоване за оно што имамо да прикажемо. Уколико неко има жељу да подели сопствено знање из области ботанике, зоологије, екологије, књижевности, уметности, може да нас контактира путем фејсбук странице где могу да се прате наше активности. Веома смо захвални онима који су до сада наш рад подржали донацијама и волонтирањем. Наша башта је отворена за свакога ко жели да проведе време у цветном амбијенту. Уз захтев можемо да обезбедимо и вођење уз поделу информација о лековитом односно украсном биљу, додао је Ковач и напоменуо да је последњих година огроман проблем пораст инвазивних врста биљака и животиња.
-Решавању проблематике са инвазивним врстама биљака и животиња требало би посветити посебну пажњу, али то нажалост није приоритет нашег друштва. Они који проводе време у природи могу да сретну богомољку из Азије. Члан нашег удружења Дејан Биркеш, ученик осмог разреда Основне школе, проучава управо инвазивне врсте богомољке и за „Дунав“ радио је рекао да је прва сазнања о овој врсти стекао управо у школи.
-Богомољке поседују катактеристичан облик ногу, које приликом чекања плена држе у положају сличном држању руку при молитви. Ова особина им је и „обезбедила“ назив. Сем тога, бојом и обликом тела су вешто камуфлиране, што је додатна особина која им омогућава да буду успешни грабљивци. Женке имају веће тело од мужјака. Богомољке се хране инсектима и другим бескичмењацима, али се и међусобно прождиру. Да би се прикриле од птица и гуштера одлично се камуфлирају. Богомољке обављају чудан процес парења у којем женка после парења поједе мужјака, уствари мора да поједе његову главу да би он могао да направи одговарајуће покрете при парењу. Јаја богомољке полажу збијена у маси и прекривају пенушавим материјалом. Интертесантно је то да женке које поједу мужјака за време парења имају већи број потомства у односу на женке чији је мужјак преживео парење.
Неколико година уназад све је више инвазивних инсеката напоменуо је Дејан Биркеш.
-Гигантска азијска богомољка (Hierodula tehnidentata) привлачи пажњу својом величином, од домаће богомољке разликује се по величини и присуству беле тачке на бочним странама крила. Држање инсеката као кућног љубимца све је популарније и у Србији. За њихово држање потребно је заиста добро познавање њихове биологије. Основна сазнања о овој области стекао сам у већ у основној школи, захваљујући Маји Тркуља мојој наставници биологије, а остала сазнања сам стекао преко интернета и читајући стручну литературу, рекао је Биркеш.
Чланови Удружења љубитеља природе „Франц Шпајзер“ још једном позивају заитересоване љубитеље природе да се укључе у рад овог удружења и заједно раде на остваривању заједничког циља, очувања природе и то путем фејсбук профила под именом Удружење Љубитеља Природе Франц Шпајзер где редовно објављују све активности.
