Želeći da pronađu adekvatne odgovore na sve snažnije i nemilosrdnije izazove vremena, a to je od polovine 19. veka, sve brže i sveobuhvatnije prodiranje jeftinije industrijske robe iz Zapadne Evrope, kojoj skuplji i primitivniji zanatski način proizvodnje nije mogao biti konkurentan, apatinski majstori i sitni industrijalci bili su primorani na sve krupnije novčane investicije u cilju osavremenjavanja svojih zanatskih radionica i malih industrijskih pogona. Ova činjenica je uslovila veću potražnju za investicionim kreditima i stvorila preduslove za formiranje jedne moderne novčano-kreditne ustanove u Apatinu, a koja bi bila jedan od najvažnijih faktora razvitka ovdašnje privrede.
Tako je, početkom 1869. godine, sa primarnim ciljem davanja investicionih kredita, osnovan inicijativni odbor buduće Apatinske štedionice, koja po vremenu formiranja spada u kategoriju nastarijih u današnjoj Srbiji.
Nakon toga, grupa apatinskih građana, otkupljuje ličnim sredstvima, 1000 akcija u ukupnoj vrednosti od 100 hiljada forinti. Akcija otkupa bila je obavljena u roku od samo nekoliko dana i okončana je 21. marta 1869. godine, i to tako, što je od strane 76 akcionara-osnivača Apatinske štedionice položen akcijski kapital u visini 30%, a ostatak u određenim vremenskim ratama prema odredbama Statuta.
Veoma je indikativan podatak da je pored veće grupe industrijalaca, zanatlija i trgovaca, koji su u osnivanju ovakve institucije videli svoju razvojnu šansu (u smislu povećanog kreditiranja ličnih poslovnih poteza), ova inicijativa naišla na široku i snažnu podršku i ostalih apatinskih građana (akcionara), različitih profesionalnih profila, kojima je svet biznisa i profita bio potpuno stran, ili ne primaran, što rečito govori o njihovoj intimnoj želji za opštim prosperitetom grada.
Kao veliko finale i realizacija svih dotadašnjih želja i napora, na osnivačkoj Skupštini, održanoj 25. aprila 1869. godine, došlo je od strane prisutnih akcionara, do formiranja prve bankarske institucije u Apatinu-Apatinske štedionice.Tom prilikom su konstituisani svi organi Štedionice, predviđeni prethodno definisanim pravilima: Upravni odbor (sa određenim brojem članova i trogodišnjim mandatom), Nadzorni odbor i služba Direkcije.
Apatinska štedionica (od 1924. godine-Apatinska banka i štedionica d.d.) je imala precizno definisan delokrug rada, kojim se obuhvatao niz poslova, a koji se i danas obavljaju u bankarskom poslovanju. Pored kapitala obezbeđenog prvobitnom kupovinom akcija, osnovne izvore novčanih sredstava činili su štedni ulozi građana. Formiranjem jednog modernog bankarsko-kreditnog sistema, Apatin ulazi u novu fazu dinamičnog privrednog razvoja. Vremenom se otvaraju nove i proširuju mnoge postojeće zanatske radionice, a osnivaju se, takođe, brojna i moderna industrijska preduzeća (tekstilne radionice i fabrike, kudeljare, ciglane, električne pilane i mlinovi, električna centrala, brodogradilište, itd.).
Završetkom Drugog svetskog rata, novoformirana državna vlast DF Jugoslavije preduzima čitav niz konkretnih poteza u sferi bankarske delatnost i, da bi se konačno, 1945. godine, na osnovu Zakona o uređenju i delovanju kreditnog sistema, pristupilo nacionalizaciji zatečenih banaka. Ovim aktom je likvidirana i Apatinska banka i štedionica d.d. u Apatinu, koja je tokom svog trajanja dala izuzetan doprinos razvoju ovdašnje privrede i prosperitetu grada u celini.
Autor-Tomislav Šimunović
