Мочвара или како су је немачки становници називали Мораст, представља, некада спојени, а каснијим хидротехничким активностима потпуно одвојени рукавац Дунава ( Дунавац), који се завлачио између апатинских улица све до некадашње Црквене (данас улица Српских Владара) и делио градско ткиво на два дела. Пратећи конфигурацију Дунавца, на његовим обалама су подизани редови стамбених објектата, тако да су формиране Велика мочварска и Мала мочварска улица. На овај начин ове две улице су, за разлику од осталих, добиле изразито неправилану регулациону линију.
Kомуникацију између два дела насеља омогућавао је мост, позициониран у висини градског трга. На оба краја моста била је постављена по једна камена скулпура-Св. Антун Падовански и Св. Иван Непомук. Kада су биле исрпљене све идеје и бројне хидротехничке активности предузете у циљу спасавања јужног дела Апатина, и када је надолазећа поплава постала неминовност са којом су морали да се суоче овдашњи становници (уследила 1795. године), статуе су биле дислоциране.
Св. Иван Непомук, заштитник од поплава ситуиран је на угао данашње Дунавске и Иве Лоле Рибара (испред данашњег Дома пензионера), да би приликом бомбардовања током Другог светског рата, прецизније 1944. године, био уништен. Све до шездесетих година 20. века, постамент и доњи делови ногу и даље су стајали на истом месту, када су приликом извођења инфраструктурних радова, тј. током прављења модерних саобраћајница, дефинитивно уклоњени.
Св. Антун Падовански који је премештен на некадашње Вашариште, је током модернизације Градског парка, 1986. године, заједно са статуом св. Флоријана (рад академског вајара Игнаца Хенша, рођеног Апатинца), дислоциран на нову позицију, иза капеле на Градском гробљу.
Временом, Дунавац је намерно засипан тј. сужаван, да би на неким деоницама потпуно нестао, док се на другим, трансформисао у узан канал који пролази кроз баште и служи за одвођење вишка воде или као депонија.
Аутор-Томислав Шимуновић
