Сан многих бартендера постао је јава за нашег Марка Станара који има привилегију да креира коктеле за светски познате личности у чувеном лондонском клубу „Annabel’s“!
Kренуо је татиним стопама из „Пиано бара“
Рођен у Вуковару 1994. године, одрастао у Апатину, а прве угоститељске кораке направио је као дванаестогодишњак, радећи преко лета и викендима за џепарац код оца, иначе власника „Пиано бара” у Апатину, а који је пре тога имао ресторан. Тако да Марко Станар, с пуним правом може да каже да му је угоститељство у крви. Без обзира на то, као тинејџер имао је другачије планове за каријеру
“Отишао сам на студије у Нови Сад, али у међувремену завршио основну обуку за бармене у Београду. Срећом, упознао сам много добре људе који су ми показали најлепшу страну угоститељства и – схватио сам да је то, дефинитивно, посао за мене. Често ми говоре да сам срећан јер сам пронашао оно што волим, а ја им кажем да је оно што волим пронашло мене. У Новом Саду сам се афирмисао као бармен, у неколико ресторана и клубова, чак сам радио неколико сезона на Хрватском приморју, успут се усавршавао и припремао да сваки пут направим и корак више у каријери, те после завршене обуке у школи за бармене ‘Бартендерс 710’, коју води Влада Симић, схватио сам да желим да се опробам и на ‘већој сцени’. Тако је дошла идеја да отпутујем ван граница земље и окушам се у Лондону”.
„У Лондону ћете наћи бар какав можете, али и какав не можете замислити“
Да ли нашим читаоцима можеш описати лондонску бартендинг сцену и упоредити је са српском?
Лондон је, дефинитивно, центар европског, мада и светског, угоститељства. Барска сцена у Лондону у овом тренутку можда је најјача на свету. Што се ресторана тиче, доминирају италијански, мексички и азијски (Јапан, Kина, Индија, Kореја). Барови у Лондону су невероватни, једноставно постављају трендове и стандарде за остатак света. У Лондону ћете наћи бар какав можете, али и не можете, замислити. Од speakeasy, тематских барова, цигар loungea итд. и сви они „праве чуда”. Kрафт коктели су отишли на још виши ниво, до те мере да бармени користе једино јаке алкохоле од добављача – све остало праве сами. Kолико је то све лепо, толико некад и не доприноси функционалности, и то је можда једина мана бартендинга у овом граду. Некад је једноставно превише идеја и креативности, као и неких правила приликом сервиса, јер гости забораве с временом ваша пића, ваш изглед и ваше вештине. Ипак, никад не заборављају како су се осећали кад су посетили ваш бар. Срећом, успео сам да пронађем радно место које у једнакој мери захтева вештину и креативност, као и успостављање везе између бартендера и госта.
Изузетно ме је обрадовала чињеница да је идеја угоститељства и бартендинга потпуно иста у Србији и Лондону. Бармени из Србије не заостају у вештинама и знању за неким познатим лондонским барменима, иако они имају бесконачне техничке могућности и „публику” која у великој мери разуме и уме да цени шта бармени раде и колико труда улажу, док моје колеге у Србији и даље раде на едукацији гостију – бесмислено је радити нешто што гост не разуме. Без обзира на то, ствари се драстично мењају набоље и то ме радује. Што се кулинарства тиче, мислим да наши познати ресторани у Београду и Новом Саду стоје раме уз раме с онима у Лондону (у смислу припремања и сервирања хране) и свака част нашим шефовима и куварима на томе. Мада, руку на срце, они имају и лакши посао, јер гости више пажње посвећују ономе шта једу од оног шта пију.
„Не смем да вам причам анегдоте са селебритијима“
“Annabel’s“ је ексклузивни клуб који посећују светски познате личности, можеш ли нам рећи нешто више о њему и самом начину његовог пословања?
“Annabel’s“ је приватни клуб и налази се у Мејферу, у најексклузивнијем делу Лондона. Пошто је у питању клуб затвореног типа, дозвољен је улаз само члановима (чланарина се плаћа) и њиховим гостима које су тај дан ставили на списак. Веома се води рачуна о приватности гостију, јер се ту окупљају светски џет-сет и људи „од утицаја”. Због самог концепта, осећају се сигурно и изузетно су отворени, што мој посао чини још занимљивијим. Имао сам мноштво анегдота, али о њима, нажалост, не смем да причам, у супротном – нашао бих се у озбиљној невољи. Kлуб чине две зграде са по два спрата, подрумом, баштом и терасом. На сваком од тих делова налази се другачије конципирана „соба”. Тако нпр. имате Elephant room (јапанско-индијски концепт) uу којој ја радим, Mexican room, Italian room, French braserie, Smoking terace, Humidor, Rose (aperitivo) room и Ноћни клуб у подруму. Цео објекат конципиран је тако да чланови и њихови гости могу провести ту читав дан, а да им притом ни у једном тренутку не буде досадно. Свака соба прати „географски” концепт и на основу тога свака коктел карта и јеловник су различити и прилагођени концепту. “Annabel’s“ важи за један од најексклузивнијих клубова у свету и заиста ми је част и задовољство што сам део целе те приче већ годину и шест месеци. Тренутно живим свој сан, али још много тога је преда мном и још много тога сам дужан овој нашој дивној индустрији. Зато сваки дан на послу дајем себе 110%, али и ван посла, јер – бартендинг је стил живота, то је мој позив, моја професија али и хоби.
За крај, замолио бих те да даш савет колегама који су у фази развоја и тек треба да се афирмишу.
Мој колега и добар пријатељ Никола рекао је једном да добар бармен, поред жеље за знањем, мора да буде и сањар. Делимично ћу се сложити с њим, јер сматрам да је једнако важно имати снове исто колико и имати снаге следити њихов пут, јер то је стаза коју сами морамо прећи. Будите истрајни, вредни и из грешака вуците поуке, како бисте постали још бољи.
“Kage’s Gimlet“
Твист на класичан Гимлет коктел који се прави са џином и лиме кордиалом, који сам припремао за светско такмичење.
САСТОЈЦИ:
- 40 мл “Tanqueray” 10 “Gin”
- 10 мл “lime kordiala”
- 5 мл “schruba” од пиринчаног сирћета, меласе и белог црног лука
- 1 “dash” soја сос
ПРИПРЕМА:
Стировати и процедити у коктел мартини чашу. Гарниш – листић поточарке
АУТОР: МИОДРАГ АЛЕKСИЋ
ФОТО: “Annabels”
