•ПУТУЈЕМ, ДАКЛЕ ЈЕСАМ
Ученици ОШ „Жарко Зрењанин“ са наставницом српског језика и књижевности Весном Коларски одржали су у Народној библиотеци „Миодраг Борисављевић“ вече посвећено књижевнику Милошу Црњанском под називом „Путујем, дакле јесам“. Говорећи о писцу (кога већина читалаца зна као ствараоца „Сеоба“, „Дневника о Чарнојевићу“, „Романа о Лондону“ или „Лирици Итаке“) нагласили су да је његов опус скроман, али изузетан.
- Увек је изазов када припремам књижевно вече о неком писцу, шта одабрати, шта приказати, шта не заборавити рећи, а шта, опет (и зашто) изоставити. Будући да је назив књижевне вечери био „Путујем, дакле јесам“, желела сам да акценат буде на путописима Црњанског који су негде мање познати него његови романи и лирика. О томе је требало да говори као гост – предавач Исидора Белић, докторанткиња српске књижевности, познавалац дела Милоша Црњанског, али будући да је она била спречена да дође, преузела сам њену улогу и читала њен текст. Драматизација одломака из романа уклопљена у рецитације уз три појављивања самог писца била су прожета текстом о делима Црњанског, његовој поетици, околностима у којима су настајала његова дела и самом животу. Моји драги ученици са којима радим већ четири године, дочарали су одломке из романа „Сеобе“ и „Дневник о Чарнојевићу“, казивали поезију и одломке из путописа „Наша небеса“. Многе појединости из живота самог писца маестрално је дочарао Никола Медић, ученик који је први пут на сцени. Морам нагласити да је ученик самовољно научио да говори препознатљиво котрљајуће „р“ које је карактеристика говора самог писца да би што верније оправдао додељену улогу Црњанског. Дочарао је и његову меланхолију како ми је једна колегиница касније рекла. Неправедно би било не поменути и другу децу, Николу Поповића, сада већ ветерана моје драмске секције, Јелену Башић, Стефана Дражића, Јовицу Десницу, Ану Беслаћ и Наташу Човић. Искрено сам поносна на њих јер се вољно одазивају када их позовем на сарадњу. И не само да се одазивају него и оправдају моја очекивања. У склапању сценарија за ово књижевно вече много ми је помогла књига „Дневник о Црњанском“ новинара Димитрија Буњца који је седамдесетих година интервјуисао Црњанског по његовом повратку из Лондона. Било ми је велико задовољство што је публика могла да види „Књигу о Микеланђелу“, недовршеној студији Црњанског на којој је радио шездесет година и која је мање позната јавности. Та књига је изашла 1981. у издању „Нолит“-а, приређивач је Никола Бертолино и по жељи самог Црњанског, садржи фотографије пуног колора. Ви данас можете наћи и друга издања ове књиге, али како сам рекла, жеља Црњанског је била да се штампа искључиво са сликама дела Микеланђела у пуном колору. Црњански је студирао историју уметности и још од ране младости га је привлачила личност и дело великог ренесансног уметника. Још у књизи „Код Хиперборејаца“ имамо записе о делу Микеланђела, тамо је наводио и његове сонете и многе биографске податке. Костими које су деца глумци носили дали су посебну драж јер су деловали аутентично. То је један сегмент у стварању представе у ком такође уживам, од идеје до реализације, потрудила сам се уз свесрдну помоћ пријатељице Драгане, да оживим период о ком говори роман „Сеобе“. Захваљујемо се директорки Бранки Вејин на позиву за сарадњу, ово је друга година како смо гости библиотеке, а већ се осећамо домаћински, рекла је Весна Коларски.
аутор: Мара Вуковић
