МРАЗ НАЈВИШЕ ОШТЕТИО КАЈСИЈЕ И БРЕСКВЕ

APATIN DRUŠTVO SOMBOR SRBIJA VESTI

Оно што ове године није добро за коштичаво воће су нагли температурни скокови забележени почетком фебруара.

Јак мраз протекла три дана узроковао је штете у воћњацима широм Србије. Највише проблема било је у засадима коштичавог воћа, а најугроженији су биле ране сорте кајсија и брескви, истичу стручњаци.

Ипак, још нема прецизнијих процена колике су економске последице од мраза у домаћем воћарству. Коначни резултати биће познати у наредном периоду и највише зависе од тога да ли ће се ниске температуре наставити и у другој половини месеца.

Стручњаци истичу да највеће штете од мраза настају у фази када воће цвета или прецветава. Ако се ниске температуре понове у периоду када одмакне формирање плодова – воће је отпорније.

Према речима Марије Миленковић Колунџије, саветодавца за воћарство, коштичаво воће је већ почело са вегетацијом јер су почетак фебруара и марта били топлији. Она штете од мраза посебно очекују код управо ових воћних врста.

– Ово практично и није био пролећни мраз, већ зимски. Ниске температуре трајале су и до десет сати током ноћи. У одређеним фенофазама чак и коштичаво воће може добро да толерише минус четири, пет степени Целзијуса. Међутим, све што је нижа температура од тога угрожава воће. На северу Војводине, на појединим теренима, било је и до минус десет степени, па се ту очекују већи проблеми у воћњацима – истакла је наша саговорница.

Она је додала да се „код раних сорти кајсије на таквим теренима очекују озбиљне штете“.

Према њеним речима, јабука је још у фенофази када може да трпи и овако ниске температуре. Губитака би могло да буде и код раних сорти крушке, јер је ово доста осетљива воћна врста. Трешње и вишње имају вегетацију која касније креће, па им ови тренутни мразеви нису нанели економски значајне губитке, процењује она.

– Практично, што смо ближи цветању и прецветавању, праве се озбиљне штете. Али наше воће, сем раних сорти кајсија или брескви, још није у фенофазама да би дошло до великог измрзавања. Тих сорти, срећом,  нема пуно. Ипак, још је рано прогнозирати да ли ће губици у воћњацима бити велики. Оно што, ове године, свакако није добро за воће јесу нагли температурни скокови почетком фебруара – истакла је Миленковић Колунџија.

Професор Зоран Кесеровић, један од највећих стручњака за воћарство, недавно је рекао да је последњих неколико година просечан род кајсија у Србији био од 25.000 до 30.000 тона.

Проценио је да би, у случају да не буде јаких мразева, род ове године могао да достигне између 35.000 до 40.000 тона.

Стручњаци су и раније апеловали да би због мраза и сличних проблема требало убрзати рејонизацију пољопривреде у Србији. Рецимо, препорука је да коштичаво воће (посебно кајсије и брескве) не би требало гајити испод 150 метара надморске висине.

Прошлогодишњи род воћа у Србији био је највећи још од 2013. године али је мраз (крајем марта и почетком априла) однео око 50 милиона евра прихода воћара. Највише су страдале кајсије чији је род у 2020. години био готово потпуно уништен.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.