Све више деце пати од поремећаја сна, а научници тај проблем повезују с готово неизоставним коришћењем друштвених мрежа и дигиталних уређаја, непосредно пре спавања.
Напомињу да се претерано коришћење Instagrama, Snapchata, Facebooka i Twittera може повезати с развојем неких менталних поремећаја, попут депресије, али и гојазности, пишу британски медији.
Према подацима британског Државног завода за здравство (НХС) у последњих шест година број хоспитализација деце с поремећајем сна значајно је порастао. Међу младима до 16 година тај број је у последњих пет година порастао са 6.520 евидентираних на 9.429.
Пораст броја проблема са сном међу децом у супротности је с благим падом хоспитализација осталих група узраста – с 29.522 током 2012. на 29.184 прошле године.
Неки стручњаци сматрају да не би требало демонизовати друштвене мреже, него научити родитеље да сопственом детету поставе границу када је коришћење тих платформи у питању. “Сви знамо да плаво светло с екрана паметног телефона може пореметити сан, али мислим да је, након бројних упозорења, у овом случају за неиспавано дете одговоран родитељ”, каже стручњак за ‘дигиталну детоксикацију’ Тања Гудин, ауторка књиге “Stop Staring at Screens”.
И њена колегиница Вики Досон истиче важност правила које намеће родитељ, када је посреди одлазак у кревет и некоришћење мобилног телефона и компјутера непосредно пре спавања.
“Навика одласка у кревет у исто време и уз одређене ритуале предуслов је за квалитетан сан. На лош квалитет сна, уз паметне телефоне може утицати и лоша прехрана, на пример конзумирање слаткиша или енергетских пића непосредно пре одласка у кревет”, подсећа Досон.
“Међу децом данас владају две епидемије када је здравље у питању – гојазност и ментални поремећаји, а они доводе до поремећаја спавања”, казао је Мајкл Фаркар, стручњак за медицину спавања и сна у лондонској дечјој болници Евелина.
“Одувек смо веровали да је неиспаваност последница гојазности, али у задње је време све више доказа по којима неиспаваност доприноси гомилању килограма. Када је дете неиспавано, организам реагује хормоналним дисбалансом који може утицати на апетит и на осећај глади. Дакле, кад су јако уморна и неиспавана деца жуде за нездравом храном”, каже Фаркар.
Додаје да сан може пореметити тескоба, али и обрнуто – неиспаваност може допринети анксиозности. “Деци је од најранијег животног доба потребна конзистентна рутина у већини ствари. Поступно смањење активности пред крај дана, при чему треба смањити и употребу паметних телефона, посебно непосредно пре одласка на спавање”, сматра он.
Важно је активно детету поставити одређена ограничења и пратити на који начин користи интернетске садржаје. Ограничења и правила су врло важна за постављање јасних граница те за учење самоконтроле код деце, али не смеју бити једини начин васпитавања.
Аутор: Hina
