IZGUBLJENE KOMŠIJE
Klinci, osnovci, još više srednjoškolci, polako ali sigurno, zaboravljaju, šta znači reč komšija. Druže se u istoj ulici preko skajpa. Nema ih na ulici, ispred kuća, niko ne pika loptu. Kada ste poslednji put videli ulicu u kojoj klinci igraju fudbal?. Nema ih ni na Dunavu, u kajak ili ronilačkom klubu, na pecanju ili šetnji kroz šumu. Možda jedino za Prvomajske praznike u kampu. Čak su kafići opusteli. Znam klince koji se jedino druže u školi, a posle zatvaraju u svoje sobe, I nastavljaju druženje putem kompa.
Počelo se živeti u virtuelnom svetu kompjutera, interneta, a sutra ko zna čega.
Počeli i stariji uz njih da zaboravljaju komšije. Sede i oni za kompjuterima. Nema više jutarnjeg ispijanja kafe i rakijice sa komšijama. A nekada su Balkanci bili poznati po svom odnosu sa komšijama, druženju, uzajamnom pomaganju. Bila je poznata ona srpska: Nekad je komišija bolji od roda rođenog. A danas se zaključavaju kapije.
Sve to polako pada u zaborav. Šta taj život u virtuelnom svetu znači za fizičko i mentalno zdravlje pokazaće vreme. Možda su ove reminescencije zastarele, možda je reč i pojam komšija pregazilo vreme.
MAFIJA
Čitam serijal u mojim novinama o mafiji na Kosovu. Iz dana u dan sazanjemo kako su mafijaši sa svih prostora eks Juge bili celo vreme povezani. Tokom poslednjeg rata a i danas. Sve su veze prekinute osim mafijaških. Naprotiv, one se granaju.
Mafijaši se bogate, političari svađaju narode, a narod jedino ispašta. Što su mafijaši bogatiji narod siromašniji. Dok su političari zapaljiviji narodi se više svađaju. Ratom nam se preti maltene svaki dan. A u ratu nesrećan je jedino ostao narod.
I onda se pitamo otkud toliko mafije na našem prostoru i okruženju. Kako su i zašto oni postali uzor mladima, sa svojim kajlama, vilama, automobilima… Ah, da, oni se sada zovu tajkuni.
POLICIJA
Priča mi jedan penzionisani policajac da je pre dve-tri decenije u gradu bilo oko dvadesetak uniformisanih lica, odnosno, jedan policajac na dve hiljade stanovnika. Danas ih je mnogo više. Da li je to sinergija sa narečenim mafijašima.Što više jednih to više drugih. Ipak, mafijaši, a i drugih prekršilaca zakona, je uvek više. I onda i sada. Žale se meštani jednog sela, nekada smo imali policijsku stanicu, a sada je nemamo. Drugi, pak, ne žale mnogo što je ugašena stanica.
ADMINISTRACIJA
Slično napred narečenom je monoženje adminsitarcije opštini. U eri kompjutera više je službenika na broj stanovnika nego ih je bilo pre dve-tri decenije. Neki zapisi svedoče da j u Apatinu bilo pre Drugog rata oko 17 hiljada stanovnika a služebinka u opštini oko dvadesetak. A sve se rešavalo olovkom, mastiljavom, eventualno penkalom. Posle su došli daktilografi. Sada su kompjuteri. Da li je to donelo efikasniju adminsitraciju? Da li manje vremena i živaca treba za sve, od potvrda, uverenja, do taksi i rešenja?.
Odgovor znate i sami.
autor: Sofija Pualić Špero
