WWF је представио методологију којом могу измерити како храна коју продају тренутно утиче на животну средину као и начине помоћу којих могу да преокрену прехрамбене навике у корист људи и природе.
“За производњу хране користимо 40% укупног настањивог земљишта и 70% расположиве воде, а као резултат, осим хране, произведемо четвртину од укупног процента емисије стакленичких гасова. Тражећи начине да сачува природу какву познајемо, WWF је трансформацију прехрамбеног система издвојио као једну од четири кључне трансформације. „У методологији коју смо представили за више од 40 присутних представника трговинских ланаца, прехрамбене индустрије и стручњака за производњу хране, понудили смо концепт који почива на два стуба – планетарно здрава исхрана и еколошки отисак потрошачке корпе. Реч је о научно заснованом моделу за здраву исхрану коју добијамо из одрживог прехрамбеног система заснованом на препорученом уносу различитих група намирница (воћа, поврћа, махунарки…) које су истовремено добре за људско здравље и имају мањи утицај на животну средину“ истиче Урош Делић, менаџер за сарадњу са корпоративним сектором у WWF Адрији.
Интезивна производња хране, с нагласком на сточарство, као последицу има драстично смањење природних ресурса, док истовремено, због нерационалне производње, око трећине укупно произведене хране бацимо. Још један аспект нерационалне расподеле хране јесте и чињеница на коју упозорава Светска здравствена организација да се свака трећа особа на свету суочава с проблемом гојазности, док милиони других гладују.
Како би подржао прелазак с постојеће на одрживу исхрану, WWF је развио научно утемељену Методологију за малопродајне ланце – која им омогућава да мере, прате и постепено унапређују равнотежу свог асортимана хране у складу са референтним вредностима Дијете за здравље планете.
Уместо да се фокусира на појединачне производе, методологија помаже малопродавцима да сагледају и усмеравају свој укупни прехрамбени портфолио, подстичући дугорочне промене ка здравијим обрасцима исхране, повећаном уносу намирница биљног порекла и смањењу прекомерне потрошње производа животињског порекла, као и хране са високим садржајем масти и шећера.
Применом ове методологије, малопродавци могу да:
- ускладе пословне стратегије са научно утемељеним циљевима у области здравља и одрживости
- ојачају транспарентност и извештавање о утицајима исхране
- допринесу националним и глобалним циљевима трансформације прехрамбених система
“Малопродајни ланци спадају међу најутицајније актере који обликују данашње прехрамбене навике. Свакодневно утичу на то шта милиони људи купују и једу. Кроз WWF методологију за малопродају, пружамо трговцима практичан, научно заснован оквир за разумевање њихових прехрамбених асортимана и постепено усклађивање са здравијим и одрживијим прехрамбеним обрасцима. Ово није питање појединачних производа – ради се о трансформацији прехрамбених система у великом обиму“, наводи др Брент Локен, WWF-ov стручњак у области глобалне исхране.
Тренутно, осам европских држава ради на томе да испита заступљеност производа са протеинима биљног порекла у трговинским ланцима, анализира потрошачке навике својих купаца и планове трговаца и произвођача хране којим би била увећана понуда одрживих производа. План је да након представљања модела трансформације у наредним фазама усагласимо план постепеног преласка на одрживе и здраве производе које ће резултирати здравијим изборима и навикама крајњих потрошача.”
Кроз ову радионицу, WWF Адриа и партнери имају за циљ да оснаже малопродавце алатима, знањем и партнерствима потребним да постану лидери у обликовању здравијих прехрамбених окружења и убрзавању преласка ка одрживим дијетама широм региона.
