ЗАРАДА ОД ЗОВЕ 5000 ЕВРА ПО ХЕКТАРУ

APATIN VESTI ZANIMLJIVOSTI

Зова би могла постати једна од омиљених воћки наших пољопривредника, јер рађа више од грожђа, има сличну цену, а улагања су мања, пише „Блиц“.

Зова тражи суву и песковиту земљу, па је север Војводине тренутно центар њеног узгоја у нашој земљи.

На овом подручју десетак воћара успешно узгаја зову, најчешће сорту која долази са запада Европе, под називом „хазберг“.

Зова рађа од 10 до 12 тона по хектару, тренутно је откупна цена 45 динара, може се продати и за више, али произвођачи рачунају укупно на око 600.000 динара по хектару од продаје.

Јене Шерфезе, узгајивач зове из Хоргоша, каже да се принос по хектару може и удвостручити, ако произвођач савлада све вештине и природа подари добре услове.

„Откуп је 15 одсто повољнији него прошле године, али некад смо продавали килограм и за 65 динара. На истој парцели можете добити најмање исту количину као грожђа, сасвим могуће и много више, чак дупло, а улагања су много мања. Нема хемијске заштите, готово да је органска производња. Лако се умножава, а нема ни много посла око ње. На крају, много се лакше и бере од грожђа“, каже Шерфезе, који има око три и по јутра под зовом.

Орезивање почиње у новембру, после се само одржава међународни простор, што зову чини једном од најрентабилнијих култура бобичастих плодова.

На нашем тржишту потражња за зовом је већа него што тренутно можемо да произведемо. Откупљивачи су често заинтересовани и за цвет зове, али воћари чекају крај августа и бербу плодова јер је принос од њихове продаје и шест пута већи.

„Зова се користи у фармацеутске сврхе, у прехрамбреној индустрији, познато је да има 75 начина примене и у односу на друге врсте одмах је иза алоје вере. Имао сам неколико понуда из Швајцарске да овде прерађујем зову и извозим им те производе, који су тамо јако популарни, поготово у лечењу. Али ја ћу сада 70 година, то треба неко млађи да ради. Од када је на Западу забрањена употреба синтетичких боја у прехрамбреној индустрији, зова је добила додатно на заначају, јер служи и за фарбање“, додаје Шерфезе.

Ово је једна од биљних врста чији сваки део има хранљиву или фармацеутску вредност каже за Блиц Владислав Огњанов, редовни професор на Пољопривредном факултету у Новом Саду, али и узгајивач зове.

„Од плодова могу да се производе џемови који су све популарнији. Kод нас се у Бачким виноградима прави тај специјалитет. Порто вина не могу без зове, а производе се и ракија или чај“, каже Огњанов.

Извор-Блиц

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.