Према извештају Републичког завода за статистику о имиграцији и емиграцији странаца за 2024. годину, у Србију је пре две године имигрирало 34.155 страних држављана, док је 17.331 напустило земљу, што даје позитиван миграциони салдо од 16.824 лица.
У односу на 2023. годину, број имиграната је мањи за 17,2 одсто, док је број емиграната повећан за 12,2 одсто . Годину раније, у Србију је дошло 41.273 странаца, што показује да је 2024. донела пад прилива.
Највећи број имиграната у 2024. години забележен је у северном делу земље, укупно 27.239 лица, од чега је у Београдском региону евидентирано 16.223, а у Војводини 11.016 странаца. У исто време, у јужном делу Србије забележено је 6.916 имиграната, од чега 3.673 у региону Шумадије и Западне Србије и 3.243 у региону Јужне и Источне Србије.
Када је реч о емиграцији, из северног дела Србије је отишло 11.973 странаца, док је из јужног дела земље емигрирало 5.358 лица. По регионима, највећи број одлазака забележен је у Београдском региону, 7.291, затим у Војводини 4.682, у Шумадији и Западној Србији 2.390 и у Јужној и Источној Србији 2.968.
Посматрано кроз миграциони салдо, Београдски регион бележи 8.932 лица, Војводина 6.334, Шумадија и Западна Србија 1.283, док Јужна и Источна Србија има 275 лица позитивног салда.
Дугорочни подаци показују да је у периоду од 2014. до 2024. године у Србију имигрирало укупно 167.244 странаца, док је 72.512 напустило земљу, што даје укупан позитиван салдо од 94.732 лица.
Према држављанству, највећи број имиграната у 2024. години долази из Руске Федерације -17.103 лица или 50,1 одсто. Следе држављани Кине са 4.511 (13,2%), Индије са 2.109 (6,2%) и Турске са 1.951 (5,7%) . Заједно, ова четири држављанства чине 75,2 одсто свих имиграната.
Код емиграције, највише странаца који напуштају Србију такође долази из Русије (5.421 или 31,3%), Кине (4.856 или 28,0%) и Турске (3.112 или 18,0%).
Просечна старост имиграната у Србији износи 33,2 године, док је просечна старост емиграната 36 година . Најмлађи су у Београдском региону, где имигранти у просеку имају 31,5 година, док је највиша просечна старост забележена у региону Јужне и Источне Србије, 37,9 година код имиграната и 40,4 код емиграната.
Подаци показују да се током последње деценије број странаца у Србији значајно повећао, са 5.082 имигранта у 2014. години на више од 34.000 у 2024. години.
Иако званични подаци за 2025. и 2026. годину још нису обрађени, на основу тренда из 2024. може се проценити да ће се за ове две године број странаца увећати између 55.000 и 60.000, од чега ће око 30.000 бити држављани Русије, 7.000 до 8.000 Кине, док ће више од 20.000 чинити остали, углавном из азијских земаља и Турске. Према свему наведеном, до краја 2026. године у Србију ће укупно доћи између 220.000 и 230.000 страних држављана, при чему се више од четвртине тог броја односи на последње три године, након наглог раста миграција 2022. и 2023. године.
На нивоу Западнобачког округа, у 2024. години забележено је укупно 650 имиграната, од чега 344 мушкарца и 306 жена. Највећи број долазака концентрисан је у старосним групама од 20 до 44 године, са израженим пиком у групама од 30 до 39 година. У општини Апатин евидентирана су 153 имигранта, готово равномерно подељена по полу (78 мушкараца и 75 жена), при чему се највише долазака бележи у средњим радним годинама. У Кули је регистровано 137 имиграната (64 мушкарца и 73 жене), такође са доминацијом радно способног становништва, док Оџаци бележе знатно мањи обим, укупно 48 имиграната, уз изразиту доминацију мушкараца (41 према 7 жена).
Миграциони токови се односе на број миграната који у дату земљу долазе или је напуштају током одређеног временског периода, обично једне календарске године. Миграциони токови подразумевају две компоненте: имиграцију и емиграцију.
Према Регулативи 862/2007 Европског парламента и Већа, од 11. јула 2007. године, имиграција представља чин којим особа утврђује своје уобичајено боравиште, за период који траје или се очекује да ће трајати најмање 12 месеци, а претходно је имала уобичајено боравиште у другој држави чланици или у трећој земљи. Према Закону о управљању миграцијама („Службени гласник РС”, бр. 107/2012), имиграција представља спољну миграцију у Републику Србију која траје или се очекује да ће трајати дуже од 12 месеци. Према одредбама истог Закона, емиграција представља спољну миграцију из Републике Србије која траје или се очекује да ће трајати дуже од 12 месеци.
Контингент имиграције страних држављана у Републику Србију у једној календарској години чине лица која су остварила право на привремени боравак у трајању од најмање годину дана; лица која су остварила право на привремени боравак у трајању краћем од године, али која, након поновних продужења, имају континуирано трајање боравка од најмање годину дана; лица којима је одобрено стално настањење.
Контингент емиграције страних држављана из Републике Србије, у једној календарској години, чине лица којима је престало важење дозволе за привремени боравак у претходно континуираном трајању дужем од једне године.
Миграциони салдо је разлика између броја имиграната и броја емиграната у току посматране године на одређеној територији, при чему се имигрантима и емигрантима сматрају лица која мењају уобичајено место становања на период од најмање 12 месеци, у складу са међународним статистичким препорукама. Позитиван миграциони салдо указује на већи број имиграната од емиграната, док негативан миграциони салдо указује на већи број емиграната од имиграната.
Странац или страни држављанин је лице које нема држављанство Републике Србије, односно лице које не поседује држављанство државе у којој борави према важећем закону.
