Kомарци заражени вирусом Западног Нила откривени у Апатину, Суботици, Сомбору, Зрењанину, Панчеву, Kраљеву и Београду, подаци су Завода за биоциде и медицинску екологију.
Ипак, још увек, тачније до 23. јула ове године, нема потврђеног случаја оболевања од грознице Западног Нила међу грађанима у Србији.
Kад је реч о Европи, ове сезоне је регистровано седам случајева заразе и то шест у Грчкој и један случај у Румунији, саопштио је Институт за јавно здравље Србије.
Грозница Западног Нила је сезонско обољење и највише је заступљено у периоду највеће активности комараца, који преносе вирус Западног Нила. Резервоар заразе су птице, а вирус се даље са човека не преноси на друге јединке.
Први оболели углавном се у Србији јављају у овом периоду, док се највише оболелих открива у августу.
Овај вирус први пут је у Србији, међу људима, регистрован 2012. године. Реч је о одомаћеном вирусу који, ипак, односи животе. Тако је прошле године пријављено 27 случајева оболевања од грознице Западног Нила, а преминула је једна особа.
Овај вирус најчешће нема никакве симптоме код људи, док мали проценат има симптоме сличне вирусу грипа.
Превенција се ослања на борбу против комараца у средини што, осим редовних третмана надлежних служби, подразумева и избегавање средина у којима има комараца (махом водене средине) употребу заштитних мрежа и средстава против комараца, боравак у климатизованој, мрачнијој средини, ношење светлих боја и комотније гардеробе, али и избегавање држања стајаће воде у посудама – комарци у овим околностима полажу јаја и размножавају се.
