При сваком дому здравља у Србији биће уведена служба за кућно лечење, а изабрани лекар ће 20 одсто радног времена проводити на терену, како би се додатно смањила потреба пацијената да одлазе у здравствене установе, а систем био ближи њима.
Ово је предвиђено нацртом Плана оптимизације здравствених установа.
Државни секретар Министарства здравља Ференц Вицко каже да је оптимизација мреже здравствених установа кључан процес да се постигне ефикасније и квалитетније и одрживо здравство у Србији.
“Ово је мастерплан и све сугестије треба послати до 22. фебруара”, рекао је Вицко и додао да су консултоване све здравствене установе и било је доста времена за конструктивне предлоге. Оптимизацијом мреже здравствених установа постижу се вишеструке користи, наводи, а то је рационализација трошкова у здравству, да се капацитети искористе максимално.
Мастерпланом је предвиђено да се 85 одсто свих здравствених проблема грађана решава у домовима здравља, те да тако грађани неће више морати да одлазе само по упут у домове здравља и често путују до већих градова у болнице како би обавили специјалистички преглед.
Новим планом организације предвиђено је припајање домова здравља општим болницама, што значи да ће лекаре специјалисте формално преузети болнице из истог округа, ради лакше размене запослених између установа. Они ће углавном наставити да раде на месту где су дотада радили, међутим, специјалисти из општих болница део радног времена проводиће и у домовима здравља где постоји потреба за одређеним кадром.
На овај начин, смањиће се недостатак лекара специјалиста, нарочито у сеоским срединама, из којих пацијенти често морају да путују до Београда, Новог Сада, Ниша или Kрагујевца.
До сада су избрани лекари више од половине пацијената слали у болнице секундарног и терцијарног нивоа, што није уобичајена процедура. Нова организација омогућиће да грађани у домове здравља не одлазе само по упуте, већ ће специјалиста интервенисати и одредити да ли је пацијент за болничко збрињавање.
Јачање политике примарне здравствене заштите уз преузимање већих обавеза лекара у домовима здравља циљ је Другог пројекта развоја здравства, а нова пракса требало би да растерети терцијарне установе иомогући им да се озбиљније баве тежим клиничким сликама.
