У шестој емисији циклуса “Са културом је боље”, гост је Угљеша Бркљац, пијаниста, асистент на Академији уметности у Новом Саду, а и поред тога што је слеп од рођења, налази се и пред докторским студијама. Емисија се на таласима Дунав радија емитује суботом од 11 часова, а реприза је недељом од 17 часова.
Угљеша Бркљач је био гост у шестој емисији из циклуса “Са културом је боље”. Питали смо га, пошто је слеп од рођења, како изгледа живот једног слепог човека.
-Изгледа као живот сваког другог човека, али још увек постоје бројне предрасуде. Оне иду из крајности у крајност. Наиме, постоје они који слепе људе сматрају мање вредним, а има и оних који кад слеп човек учини сасвим обичну ствар претерују са хваљењем – објашњава наш гост.
Било је речи и о Брајевом писму које је Угљешу водило кроз живот и којим је утолио своју огромну жеђ за сазнањем.
-На Брајевом писму сам завршио редовну основну школу, основну музичку, затим средњу музичку па и академију – мастер. Сад сам пред докторским студијама. Када је реч о Брајевом писму морам рећи да нема деовољно књига преведених на ово писмо, а посебан проблем су ноте. У нашој земљи их врло мало има, тако да се слепи музичари сналазе у иностранству где је ситуација боља прича наш гост.
Угљеши је, као и свима, корона вирус уништио многе планове, а план му је да почне са докторским студијама и да нормално ради на свом факултету.
Угљеша је врло скроман, млад човек, али смо успели да извучемо и мало речи о његовим клавирским концертима у земљи и иностранству који су изазвали доста одушевљења. Рекао је да би о недостатку нота за слепе могао још дуго да прича, али и да се нада бољим решењима у земљи.
